Jasna iz Pančeva na jeziv način saznala da je muž vara: “30 kilometara trčala do aerodroma, a dokaz mu ostavila na računaru”

Život ponekad napiše scenarije koje ni najmaštovitiji pisac ne bi mogao da osmisli. Jedna takva priča dolazi iz Pančeva, a njena junakinja, Jasna, svojom ispovešću pogađa duboko u srce svake žene koja je verovala da je ljubav dovoljna.

Jasna i njen suprug su iz Pančeva, ali su zajedno živeli u Nemačkoj. Kao i mnogi parovi iz Srbije, otišli su u inostranstvo u potrazi za boljim životom. On je imao stabilan posao, a ona je paralelno radila i spremala ispite na fakultetu. Njihov brak, bar naizgled, delovao je skladno.

„Nismo imali neke velike probleme. Svađe kao i svaki par, ali ništa što bi ukazivalo na to da nešto krije. Delovao je pažljivo, stalno je govorio da me voli. Nikada ne bih ni pomislila da bi me mogao prevariti, a kamoli na način na koji sam to kasnije saznala,“ započinje Jasna svoju ispovest.

Bila je obična večer u malom nemačkom gradu gde su živeli. Jasna je spremala skriptu za ispit. Njen laptop bio je star, pa je uzela muževljev da bi rad išao brže. U tom trenutku nije ni slutila da će to biti najgora odluka u njenom životu.

„Spremala sam skriptu, trebalo mi je da ubacim sliku iz knjige. Pomislila sam da mi je najbrže ako slikam preko svog telefona i pošaljem njemu na Viber, pa da je sa njegovog laptopa preuzmem i ubacim u dokument. To mi se činilo najjednostavnije. Otvorim Viber na njegovom laptopu, idem direktno na chat sa sobom — nisam čak ni švrljala po drugim razgovorima,“ priseća se ona.

Ali, kako kaže, laptop je bio podešen na nemačkom jeziku, pa nije mogla da se snađe sa komandama. Odlučila je da pronađe sliku ručno, kroz sistemske foldere.

„Odem u My PC, zatim Users, i tako dođem do Viber foldera. Pomislila sam da će tamo biti sve slike koje je primao i slao. Krenem da skrolam, tražim moju fotografiju, vodeći se logikom da će biti na dnu jer je najnovija. Skrolam, skrolam, i u jednom trenutku mi nešto privuče pažnju. Bilo je to samo nekoliko sekundi — instinktivno sam vratila skrol malo gore… i tu sam sve videla.“

Na ekranu, bez upozorenja, pojavila se slika koja joj je promenila život — video njenog muža sa drugom ženom.

„Prvo nisam ni shvatila šta gledam. Tek posle par sekundi sam razumela. Ispred mene je bio moj muž, u našem stanu, sa nekom ženom, u najintimnijem trenutku. Taj šok, ta hladnoća u stomaku — to ne može da se opiše.“

Kako kaže, taj jedan video bio je dovoljan da sve shvati. Iako je kasnije videla da ima još mnogo — „mali milion“, kako sama kaže — nije imala snage da dalje gleda.

„Nisam mogla da verujem. Nisam ni znala ko je ta žena. Kasnije sam shvatila da nije bila samo jedna. U tom folderu bilo je više imena, više datuma, sve iz prvih meseci naše veze. Dakle, dok sam ja mislila da gradimo nešto ozbiljno, on je živeo paralelne živote,“ priča Jasna kroz suze.

Ono što posebno boli, kaže, jeste činjenica da mu je verovala potpuno. „Njegov telefon i laptop sam koristila od početka, kad god mi je trebalo nešto. Nikada nisam kopala po stvarima, nisam taj tip. Mislila sam da ako imaš poverenje, nema potrebe da tražiš dokaze.“

I zaista, četiri godine nije imala nikakav razlog za sumnju. Ali ta jedna noć bila je dovoljna da sruši četiri godine života.

Nakon što je videla snimak, nije pravila scenu. Nije ga budila, nije vikala. Umesto toga, spakovala je nekoliko stvari u torbu, obukla jaknu i odlučila da ode — zauvek.

„Srećom, on ima čvrst san. Nisam mogla da ga gledam. Samo sam ostavila video da se vrti u krug, na repeat, na ekranu njegovog laptopa. Da ga to prvo dočeka kad se probudi. Da zna da znam.“

Iz stana je izašla oko ponoći, bez jasnog plana. Samo je želela da što pre ode što dalje od njega.

„Taksi nisam mogla da nađem, vozovi nisu išli, pa sam krenula pešice. Trideset kilometara sam prešla noću, kroz tišinu, sa torbom na leđima. Trčala sam delove puta, plačući. Samo sam želela da stignem do aerodroma i pobegnem iz te noćne more.“

Kada je konačno stigla, bila je iscrpljena do krajnjih granica. Tamo je prespavala, sedeći na klupi, čekajući prvi let za Srbiju.

„Bilo mi je hladno, nisam imala ni ćebe ni ništa. Samo sam sedela i gledala u ekran telefona. Nisam imala snage ni da zovem ikoga. Samo sam želela da dođem kući.“

Povratak u Pančevo – tišina posle oluje

Kada je stigla u Pančevo, roditelji su bili šokirani njenim iznenadnim dolaskom. Nije im odmah rekla šta se dogodilo. Tek posle nekoliko dana, kada je skupila snagu, ispričala im je sve.

„Mama je plakala, tata nije mogao da veruje. Rekao je samo jedno: ‘Bolje sada nego kasnije’. I bio je u pravu. Ali tada nisam mogla to da shvatim. Samo sam osećala prazninu.“

Dan nakon što je otišla, muž joj je slao poruke i zvao bez prestanka.

„Pisao je da ne zna šta sam videla, da nije ono što mislim, da su to stare stvari, da sam mu jedina. Nije mu ni palo na pamet da se izvini. Samo je pokušavao da objasni, da opravda. Nisam mu odgovorila. Posle nekoliko dana je prestao da piše. Mislim da je tada shvatio da je gotovo.“

Prošlo je više meseci od te noći, ali Jasna kaže da i dalje ne može da spava mirno. Slika koju je videla na ekranu ne izlazi joj iz glave.

„Znaš, prevara nije samo fizička stvar. To je trenutak kad shvatiš da te neko godinama gledao u oči i lagao. Kad shvatiš da si spavala pored osobe koju zapravo ne poznaješ. To je kao da ti neko iščupa tlo ispod nogu.“

Ipak, vreme i podrška najbližih učinili su svoje. Jasna se vratila na fakultet, počela ponovo da uči, da radi na sebi.

„Shvatila sam da ne mogu dozvoliti da mi taj događaj uništi život. Jesam pala, ali sam se podigla. Sad znam da ništa ne mogu da kontrolišem osim sebe i svojih odluka.“

Na kraju razgovora, Jasna je imala poruku za sve žene koje se možda nalaze u sličnoj situaciji:

„Nemojte misliti da ste lude ako osetite da nešto nije u redu. Ali i ne tražite dokaze ako niste spremne da živite s onim što možete da pronađete. Ja sam svoju istinu otkrila slučajno, ali danas sam zahvalna što jesam. Jer bolje je znati, pa patiti, nego živeti u laži.“

Njegov laptop, kaže, nikada više nije dotakla. Niti ga je ikada ponovo videla. Njihov brak je ostao samo poglavlje u njenom životu, ono koje ju je naučilo da ljubav bez poštovanja ne vredi ništa.

„Nekad pomislim, možda sam trebala da mu kažem nešto, da ga pogledam u oči. Ali onda se setim — on je već video sve, na svom ekranu, u onom trenutku kad se probudio. To je bila moja osveta, tiha, ali dovoljna.“

Stil / Redit