Harper je oduvek znao da su se njegovi roditelji venčali zato što je mama ostala trudna sa Endži. Ali nije znao da je tatin mlađi brat, Džeferson Bej, bio zaljubljen u njegovu majku. Kad je Džef otišao u zatvor zbog zločina koji nije počinio, mama se udala za tatu i ubedila ga da je dete njegovo.
Te misli su ga još uvek mučile. Još uvek je teško prihvatao sve to. On i Kejti bili su tatini, ali Endži nije. Njegova majka obmanula je njegovog oca. Čudno je što Endži više nije bila kivna. Oprostila je mami i trudila se da izgradi odnos sa stricem Džefom, to jest svojim ocem. Ako Endži to ne smeta, zašto bi njemu bilo problem? Napokon, njegov otac je i dalje njegov otac.
Naravno, možda je Endži lakše da to prihvati zato što je zaljubljena i sveže udata. Sijala je od sreće.
Harper nikad nije bio zaljubljen. Nikad nije razumeo čemu sva ta buka oko toga. Privlačile su ga žene, to svakako. Imao je devojaka, čak dve ozbiljne veze. Ali nikad nije doživeo vatromet osećanja. Sumnjao je da postoji takva vrsta ljubavi.
Bar za njega. Ionako ima previše obaveza. Mora da upravlja imanjem. Nisu mu potrebna deca koja trčkaraju unaokolo. Kad se zaželi dece, doći će da vidi preslatku malu Vajolet. Kao i Endžinu i Rafijevu decu, kad ih bude. Pričali su o tome kako žele da prošire porodicu.
