Megan nije videla Džejka od prošlog vikenda. Mič je svratio na kratko i obećao da će doći u sredu. Džejk je svim zaposlenima dao slobodan dan pred praznike, i jedan dan posle njih.
Džejk i Mič su insistirali da ona ode kod Džejka još u utorak. Elizabet Elam je bila jako srećna što će je opet videti.
U mislima se vratila na prošli vikend. Išla je na dve zabave, i očekivala da će se užasno dosađivati. Umesto toga odlično se zabavljala, a oba puta pratilac joj je bio Pit Lanier. On je vrlo spontana osoba i nemoguće je u njegovom društvu se dosađivati. Raspoloženje je samo jednoga trenutka pokvario Tim, koji se pojavio na jedno od zabava. Pita je to zabavilo, a kasnije je Megan videla da se njih dvojica više ne druže.
Naravno, jedan od razologa što se tako dobro zabavljala bio je i taj što će uskoro biti sa Džejkom. Biće u njegovoj kući, blizu stvarima koje je cenio i voleo. Znala je isto tako da će biti i bolno u njegovom prisustvu, ali nije mogla da spreči da njome upravljaju osećanja. Ma koliko pokušavala, nije uspela da ga istera iz svojih misli. Svakoga trenutka bio je s njom, i podsećao je na veliku sreću koju je izazivao i isto tako veliko nezadovoljstvo.
Potajno se radovala što je u Džejku mogla da izazove želju istu koliko je on izazivao u njoj. S druge strane, bila je užasna pomisao da on može da se ogradi od tih osećanja dok je ona bila njima potpuno zaokupljena. U njoj je sve više rasla ideja da pronađe drugi posao!
Trgla se iz razmišlianja i pogledala na sat. Zaboga! Potpuno je zaboravila u mašti da se već nalazi na imanju kod Džejka. Ako se Elizabeta vratila, sigurno će pomisliti da je Megan nevaspitana. Požurila je stazicom prema kući. Sa mesta gde se nalazila, pogleda na „Velike hrastove“ oduzimao joj je dah.
Sunce je zalazilo iza kuće i osvetljavalo plantažu hrastova.
