Železnička stanica Lou Krika bila je u kolonijalnom stilu: zgrade od crvene cigle, belo ofarbana ograda i veliki starinski sat na glavnoj zgradi. Lou Krik je bio gradić koji je nastao dolaskom prvih doseljenika u Sevemu Ameriku. Nekoliko porodica vodile su poreklo od tih prvih doseljenika i one su činile “društveni krem” Lou Krika. Ostali su pristigli mnogo kasnije. Sve u svemu, Lou Krik je bio lepo i mirno mesto za život. Komšije su pomagale jedni drugima, a činilo se da se svih par hiljada stanovnika poznaje međusobno. Imalo je to svojih prednosti ali i mana, jer ta mala sredina je imala svoja stroga moralna pravila i svako K r? inje za sobom je povlačilo opštu osudu. Lusi je to odlično znala. Sada je samo mogla da se nada da su njeni “gresi” zaboravljeni. Lusina majka je bila pored koloseka na kome se zaustavio njihov voz. Bila je nešto starija, ali to se na njoj nije primećivalo i Lusi oseti olakšanje. Od kada je napustila Lou Krik, neprestano je osećala krivicu zbog majke. Džejson je gubio strpljenje i Lusi je morala da vodi računa o njemu. Prošlost joj se nametala od kada su seli u voz, ali za razmišljanje ima vremena. Džejson je izjurio u hodnik i Lusi nije htela da rizikuje da on iskoči napolje pre nego što se voz potpuno zaustavi.
Voz je najzad stao i mogli su da sidu. Za Džejsona nije bilo dileme koje ta gospoda sa lepim šeširom na glavi, odmah je znao daje to njegova baka.
Bako! Lusina majka je skočila i potrčala mu u susret. Lusi se nasmeja na hitrinu svoje majke. Videvši ih ovako zagrljene, imala je osećaj da će sve biti u redu. Prišla im je, vukući putnu torbu sa sobom.
Da Ii ta torba znači da se konačno vraćaš kući? začuo se muževni gias iza njenih leda. Nije bilo sumnje kome pripada. Samo je Ričard Keli umeo tako nečujno da se privuče ljudima iza leda, njoj naročito!
Par trenutaka joj je trebalo da se sabere. Nadala se da do ovog susreta neće doći. Nameravala je da u Lou Kriku ostane samo par dana, dok se ne uveri da se očevo zdravlje stabilizovalo. Bila je gotovo sigurna da će u tom periodu uspeti da izbegne uobraženog Kelija, ali.
Ne, Ričarde, ovo će biti kratka peseta usudila se da se okrene i pogleda ga.
Bio je još. zgodniji nego što se sećala. Uvek je bio izrazito visok i podsećao je na gorostasa među svojim vršnjacima. Nije bio poznat po lučama, ali njegov krupan rast je obeshrabrivao one kojima je ta vrsta zabave bila omiljena. Naravno, sada to izgleda smešno, jer su Ričardovu kosu počele da šaraju retke sede vlasi Lusi lagano uzdahnu njegova pojava je brzinom svetlosti vraćala ona osećanja za koja je mislila da su odavno mrtva.
Onaj “malac” je tvoj sin? bila je to više tvrdnja nego pitanje Moram pnznati da nisi gubila vreme.
A, gde je “srećni tata”?
Nije mogao sa nama brzo je slagala.
Aha. Ja te ne bih puštao samu da sam na njegovom mestu.
Vidim da se nisi mnogo promenio bila je ironična.
Drago mi je što sam još u formi nije joj ostao dužan.
Lusi je to i očekivala. Ričard joj nikada nije dozvolio da njena bude zadnja.
Pa, Ričarde, drago mi je što sam te videla, sada žurim
Lažljivice, znam da te je ovaj susret zatekao nespremnu, ali obećavam da ćemo se često sretati dok si tu smejao se i sva njegova ozbiljnost nestade: Bio je to ponovo onaj Ričard za kojim je njeno tinejdžersko srce naglo ubrzavalo ritam.
Veruj mi, biće to nemoguće s obzirom na obaveze koje su preda mnom. Zbogom, Ričarde! udaljila se ne dozvoljavajući mu da još nešto kaže.
