Ovo je već prevršilo meru. Potpuno smireno i odlučno Sintija Viberli je pocepala dve tek ispisane pozivnice. Odmah zatim je uzela majčin podsetnik i napisala je za nju poruku.
Pet minuta kasnije zalupila je vrata raskošne kuće, bacila koferče na slobodno sedište svog crnog sportskog jaguara” i velikom brzinom je izjurila kroz gvozdenu kapiju. Stara domaćica je već nedeljama ovo očekivala i zapitala se šta će gospođa Viberli da kaže kada se vrati na ručak.
Za to vreme devojka je jurila putem ka izlazu iz Londona kao da je neko goni. Do đavola sa venčanjem sa Džemsom, pomislila je i odmah je uključila radio, jer je želela da sve zaboravi. Želela je da od svega pobegne i odlučila je da spas potraži u jednoj normalnoj sredini, u kući njene tetke Margo, u Krojdonu. Samo ona će razumeti njene probleme i njenu odluku. Umirala je od želje da joj ispriča zbog čega joj se nedelju dana pred venčanje sve to nagomilalo u glavi da više nije mogla da podnese. Trebalo je ranije da pobegne, zaključila je ogorčeno.
Venčanje je trebalo da bude tiho i nenametljivo. Tako je u početku zamišljeno. I Džems je bio istog mišljenja, jer je mrzeo gužvu kao i ona, bar tako se činilo. Ali, kada se njena majka umešala, uključivši u pripremu venčanja njenog verenika, sve se promenilo. Nije postojala situacija koju njena majka ne bi iskomplikovala.
Prvobitno su planirali da se venčanje održi u najužem porodičnom krugu, a onda se polako počeo da pretvara u hepening od trista gostiju.
Jutros, čaša nezadovoljstva se prelila. Poruka njene majke bila je kratka. Tražila je od nje da ispuni poslednje dve pozivnice za, kako je rekla, drage prijatelje koji službeno dolaze iz Amerike. Pored svađe sa Džemsom od prethodne večeri, ovo više nije mogla da podnese.
Njen verenik je uvredio, jer nije mogao da shvati zbog čega ona želi da na medeni mesec odu u mirnu vilu na jezeru Štur, umesto u onu nesnosnu gužvu na Bahamima. Zinula je od iznenađenja kada je rekao.
– Ali dušo, ludo ćemo da se provedemo, jer nam Leslijevi ustupaju ceo bungalov.
Veoma dobro je znala da Leslijevi imaju nekoliko bungalova koje izdaju i da svake večeri organizuju žurke i disko igranke.
– Ali ja želim da budem sama sa tobom, zar ne shvataš?
– Naravno, najdraža, i ja jedva čekam da budemo sami, ali oni su prijatelji mog oca. Šta će da pomisle ako ih odbijemo?
Tada mu je u lice rekla da je nije briga ni za njegovog oca, njegove prijatelje, njenu mamu i mamino društvo. Na kraju je sve začinila recima da sve ide do đavola. Još su joj u ušima odzvanjale njegove reči da „nije svesna šta govori” i da „treba dostojanstveno da se ponaša kao što priliči ženi muškarca pred kojim je uspešna karijera bogatog poslovnog čoveka”.
Novac. To je bila najdraža tema razgovora njene majke i Džemsa. I sada, eto, uz njih dvoje koji su bili istomišljenici u nečemu što je duboko prezirala, trebalo je da provede sav svoj život. Znala je da bi Džemsa, posle venčanja, mogla da promeni i nauči ga da u životu postoje i druge mnogo važnije stvari. Ali, o tome sada nije htela da razmišlja.
Neka im bude. Dok oni budu ispisivali poslednje pozivnice i naručivali bukete cveća iz najskupljih cvećara Londona, ona će sedeti kod tetke Margo i piće vrući kakao. Snaći će se oni i bez nje. A kada se posle svega vrati kući u pratnji tetke, venčaće se.
Usta su joj bila suva. Iako joj je stomak bio prazan, jer ništa nije jela, nije mogla ni zalogaj da stavi u usta. Ali, zato joj je tečnost bila potrebna pa se kod prvog motela zaustavila i popila je kafu. Dva sata kasnije silazila je niz sporedni šljunkovit put prema tetkinoj kući. Pored njene ugledala je još jednu, poluizgrađenu i usporila je. Još jedna kuća, ovde? Ispred nje je stajao kamionet, a mešalica za beton je monotono radila. Nigde nije bilo žive duše.
Uzdahnula je. Nije mogla da pretpostavi daje nekome palo na pamet da ovde gradi kuću, jer ovo je bilo imanje njene tetke. Jedva je čekala da je vidi. Venčanje, Džems i London, sve je ostalo daleko iza nje.
Kada je ugledala poznatu kuću polako je zaustavila automobil da ne bi dizala prašinu. Prišla je vratima i otvorila ih laktom.
– Tetka, to sam ja! – viknula je radosno.
Dva irska setera su istrčala iz kuće i lajanjem je pozdravila, motajući joj se oko nogu.
