Nervi su joj trepereli dok je posmatrala svog supruga, Grejema,okruženog lokalnim lepoticama. Napustila gaje tek na nekoliko minuta, što je bilo dovoljno za frustrirane udavače da ga opkole i otpočnu sa njim igru koketnog zavođenja.
Izgledalo je da Grejem uživa u toj igri koliko i one. Smešio se na njih svojim zanosnim osmehom, kojim je mogao da razoruža i najtvrdokorniju ženu. Odisao je muškošću, posedovao je onu vrstu privlačnosti koje su žene obožavale. Udvarao se svim pripadnicama lepšeg pola bez razlike, delio im osmehe i komplimente, grlio ih je i bespoštedno rasipao na njih svoj šarm, sa izraženom notom seksualnosti. Stvarao im je iluziju da ga mogu dobiti. Zato su ga one i napadale. Zato, ali i zbog toga što su želele da ga otmu od nje, ledi Elizabete, lordovske ćerke, pripadnice visokog aristokratskog društva, vlasnice zavidne otmenosti i gospodstvenosti, i naslednice nemerljivog porodičnog bogatstva.
U čitavoj Engleskoj nije postojala devojka koja nije potajno maštala o tome da živi Elizabetinim životom. On ih je podsećao na modernu bajku o srećnoj princezi, kojoj se svaki segment života odvijao po njenoj volji, i koja je dobijala sve što bi poželela.
Zavist prema Elizabeti, ispoljen kod svih devojaka koje su je poznavale, kulminirala je pre nekoliko meseci, kada se udala za vanserijski zgodnog Grejema Fildinga, plavokosog momka beznačajnog porekla, ali kraljevski dobrog izgleda. Smatrale su tada daje njena sreća prosto nesaglediva, daje dostojna samo bogova.
Niko nije znao koliko je ona bila nesrećna…
