Obostrane predrasude

Leopold, mladi princ kneževine Rotenhof, gledao je u svog oca Joakima. pokušavajući da obuzda iznenađenje i neslaganje.
– Oče, nisam siguran da li sam vas dobro razumeo, kralj Gustav je odredio da se oženim Agnesom od Grosenvuda? – ponovio je u negodovanju.
– Znam, znam, i ja sam iznenađen. Ali, gledaj na to sa vedrije strane, bar ti je ovog puta odredio lepšu i mlađu – njegov otac pokušao je da zvuči optimistički i utešno.
– Hmm, glasine se baš i ne slažu sa tvojom prvom tvrdnjom. Niko nikada za nju nije rekao da je lepa – namrštio se Leopold.
– Bar je mlada – dodao je, da udovolji ocu.
– Pitam se šta je kralja navelo na tu odluku – Leopold je pokušao da zvuči pomirljivije. Nije ţeleo da uznemiri svog starog oca više nego što je već bio uznemiren. Obojica su bili svesni da se odluke starog kralja, pod čijim su patronatom bile njihova i susedna kneževina Grosenvud, moraju poštovati. Poštovao je njegovu odluku kad mu je odredio prethodnu ženu, pa će tako morati i sada, to je svima bilo jasno. Ali bar je mogao da progunđa zbog te odluke, makar kad je nasamo sa ocem i ne čuju ga kraljevi doušnici.
– Misliš li da je kraljica Hedviga imala udela u tome? – upitao je polako njegov otac, krišom ga gledajući. Leopoldove usne nehotice su se stegnule, kao i uvek na pomen njenog imena. Još uvek nije mogao da je zaboravi i preţali. Ona je za njega još uvek bila devojka kojom je trebalo da se oženi, još dugo posle njene udaje za starog kralja.
– Ne znam zašto bi nju zanimalo tako nešto – pokušao je da zvuči ravnodušno. – Pre će biti da su kralju dosadili stalni, dugogodišnji nemiri na našim granicama, pa je poţeleo da u ovu oblast pokuša da vrati mir. A to se najlakše postiţe bračnim ugovorom između zaraćenih strana – bio je njegov diplomatski odgovor, kojim je pokušao da sakrije gorčinu. Njegov otac klimnu glavom, gledajući ga ispod oka.

...

Nastavak na strani broj 2
– Da, moguće je. Otkako je stari Hajnrih umro, Grosenvud se ne smiruje u nameri da se dočepa pograničnih dolova naše zemlje – rekao je njegov otac. Grosonvud je u vreme starog Hajnriha zaista bio miroljubiv sused. Već peć pet godina nije više tako.
– Misliš, njegova udovica Jolanda i njen verni savetnik Uve postali su previše ambiciozni i halapljivi? Leopold je bio suviše potresen vestima o svojoj postojećoj ţenidbi da bi se izraţavao biranim rečima kao njegov otac. Trebalo bi da u svoj bračni krevet primi neprijatelja i nije mu bilo svejedno. Njegova prva ţena nije bila ni lepa, ni zdrava, ali bar je bio siguran u njenu lojalnost i naklonost. Sada će moţda morati da legne sa nekom koja bi mu moţda radila o glavi. Ona je ipak princeza iz Grosenvuda, a oni su već pet godina njihovi najveći neprijatelji, od smrti njihovog poslednjeg vladara, Hajnriha od Grosenvuda.
– Kralj Gustav nije još toliko mator i slab da bi tolerisao neprekidne napade Grosenvuda na naše granice. Mislim da je, posle toliko vremena, čak i njemu postalo jasno ko krši primirje i šta se ovde dešava – primetio je njegov otac, trudeći se da odobrovolji sina.
– Misliš, nekim čudom uspeo je da poveruje da ja ipak nisam taj hladnokrvni ubica koji je pre pet godina ubio starog Hajnriha od Grosenvuda? I da nije morao, za kaznu, da me zbog te lažne optužbe oţeni svojom ruţnom rođakom? – gorčina provali iz Leopolda, iako se trudio da se obuzda. – Erika ti je bila dobra ţena, odana – pokušao je njegov otac da ga smiri. – Dobro, priznajem, bila je ruţna i starija od tebe, ali o mrtvima ne treba pričati loše.
– Ĉudi me da kralj Gustav nije mene optužio i za njenu smrt – rekao je gorko Leopold.
– Kladim se da su Jolanda i Uve pokušali da ga ubede i u to. Takva optužba ponovo bi im dobro došla.

Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.