An Mari je bila učiteljica, svakodnevno je bila u kontaktu sa decom, i nepogrešivo je umela da proceni njihovu zrelost. Bilo joj je jasno da je njen sin prerano sazreo jer je osetio ozbiljnost i gorčinu života, a krivicu za to snosio je njegov neodgovorni, samoživi i bezosećajni otac, njen bivši muž, Renan.
Imala je dvadeset tri godine kada se udala za njega, dvadeset četiri kada je rodila Erika, a dvadeset šest kada ih je on napustio. Živeli su tada u Lionu, An Mari je posle porodiljskog odsustva upravo počela ponovo da radi u školi, a Renan se bavio prodajom automobila i dobro je zarađivao, ali je najveći deo te zarade trošio na provod i na druge žene. Ona se u trudnoći ugojila desetak kilograma i više nije uspevala da se oslobodi tog viška, a budući da je bila potpuno posvećena svojoj bebi nije više marila ni za doterivanje, šminku i odeću, kao nekada. Renan, koji je u stvari bio užasno površan i spoljašnjost mu je bila važnija od onoga iznutra, neprestano joj je prigovarao da je postala zapuštena i neprivlačna. Potpuno je izgubio svako erotsko interesovanje za nju, i najzad ju je i napustio zbog jedne od tih doteranih i privlačnih, sa kakvima ju je varao. Erik i ona ostali su prepušteni sami sebi, bio je to užasan šok za An Mari iz koga se teško izvukla, ali ona je ipak bila i previše jaka da bi dozvolila da je to slomi. Odlučila je da napravi potpuni rez u svom životu. Sa platom učiteljice i bednom alimentacijom koju Renan ionako nije redovno plaćao, Lion je za nju i Erika postao i previše skupo mesto za život. Tako je odlučila da se preseli ovamo, u selo Sandon u podnožju Grand Šartreza, gde su njeni roditelji imali vikendicu. Život je ovde bio daleko mirniji, zdraviji i jeftiniji, a posao je dobila odmah, jer je lokalna osnovna škola stalno oskudevala u učiteljima, pošto su svi mladi ljudi odlazili u veće gradove.
