Nakon 11 godina posvećenog rada kao stariji projekt menadžer, otkrio sam da zarađujem 25% manje od početnice koju sam lično zaposlio i obučio. Kada sam se suočio sa šefom, podrugljivo se nasmešio i rekao: „Ona je pregovarala. Ti nisi. Tržište nagrađuje hrabre.“ Nisam se raspravljao.
Sledećeg jutra stigao sam u kancelariju pre svih i tiho predao svoj otkaz HR-u — ali ne pre nego što sam uradio jednu malu stvar. Prebacio sam sve važne kontakte klijenata koje sam godinama dovodio u firmu na svoj lični telefon. Oni su verovali meni, ne kompaniji.
Te večeri sam svakog od njih pozvao — smireno, ljubazno i profesionalno — da im javim da prelazim u novu firmu, onu koja zaista ceni iskustvo i kompetenciju. Tu ponudu sam dobio mesecima ranije, ali iz lojalnosti sam je odbio. Mislio sam da dugujem kompaniji više. Ispostavilo se da sam pogrešio.
Do jutra, tri najveća klijenta kompanije pozvala su mog šefa da mu saopšte da će poći za mnom. Kada je shvatio šta se desilo, pozvao me je u panici, besnim glasom. Samo sam se nasmejao i rekao: „Bio si u pravu — tržište pripada hrabrima.“ Zatim sam spustio slušalicu.
Nekoliko trenutaka kasnije, dotrčao je do moje kancelarije, bled i tresući se, moleći me da povučem otkaz. Nasmešio sam se i tiho rekao: „Mislim da je već kasno.“
Deset minuta kasnije pozvali su me iz HR-a. Predali su mi novi ugovor — povećanje plate od 40%, veliki bonus i obećanje o unapređenju na poziciju šefa operacija ako odlučim da ostanem. Rekli su da je kompanija „ponovo razmotrila moju vrednost“.
Video sam napetost na njihovim licima. Odjednom, bio sam važan. Trebalo je da se osećam pobednički, ali umesto toga, osećao sam samo iscrpljenost. Zašto je moralo da dođe do toga da odem, da bi konačno priznali moju vrednost?
Sada novi ugovor stoji na mom stolu. Papir izgleda elegantno i skupo, ali meni deluje kao krivica maskirana u velikodušnost. Druga kompanija — ona u koju sam bio spreman da pređem — nije ogromna, ali su ljudi tamo iskreni. Žele me zbog onoga što umem, a ne zato što se plaše da me izgube.
I zato sam rastrzan. Da li da ostanem tamo gde je novac ili da odem tamo gde je poštovanje?
Da ste na mom mestu, šta biste izabrali?
— Džejson.
brightside.me
