Valentino Garavani, i kao dizajner i kao preduzetnik, bio je jedan od poslednjih velikana koji su trasirali put zlatnom dobu italijanske mode, periodu koji je definisao globalni luksuz.
Njegova smrt ponovo je otvorila važno pitanje: može li model „Made in Italy“ opstati i napredovati na tržištu koje se ubrzano menja?
Za mnoge, odlazak „poslednjeg cara“ simbolično označava kraj čitave generacije modnih kreatora. Samo nekoliko meseci ranije preminuo je i Đorđo Armani, još jedan italijanski genije koji je obeležio svetske piste.
Birkin za istoriju: Torba Džejn Birkin prodata za neverovatnih 2,3 miliona dolara
Paola Fendi danas se smatra poslednjom aktivnom predstavnicom grupe kreativaca koji su italijanski stil učinili globalno prepoznatljivim. U toj generaciji bili su i Đani Versače, Moschino, Missoni, Krizia i mnogi drugi.
Kasne osamdesete godine, ujedno period italijanskog ekonomskog „booma“, predstavljale su zlatno doba brendova sa oznakom „Made in Italy“. Milano je bio epicentar mode, grad u kome su svi želeli da se oblače, a velike modne kuće još uvek nisu bile u vlasništvu stranih investitora.
Šta znači činjenica da je ova generacija otišla? Da li je italijanska izvrsnost u modi zaista završeno poglavlje ili se samo nalazi pred novim izazovima?
„Nema razloga za paniku“
Prema rečima Karla Feija, međunarodnog konsultanta za strategiju brendova i profesora na Univerzitetu LUISS, gde predaje o modi i industrijama „Made in Italy“, razloga za strah nema.
„Pitanje nije da li je brend italijanski ili ne, već da li razume kako tržišta funkcionišu“, izjavio je Fei.
Foto: Unsplash/Stock Birken
„Ne verujem da odlazak ovih ikoničnih ličnosti znači kraj brenda ‘Made in Italy’, naročito u modi. Takođe, ne prihvatam narativ da vlasništvo stranih investitora umanjuje privlačnost italijanskih brendova“, izjavio je on za Euronews.
Stil koji traje, a ne prati sezonu
Fei smatra da je ključ u načinu upravljanja modnim kućama. „Tržište ličnog luksuza vredi oko 360 milijardi evra i mora se pažljivo čuvati“, ističe on.
„Valentino je bio vizionar koji je rano shvatio da stil mora da traje i da ne sme slepo da prati sezonske trendove. Današnja popularnost second-hand mode to jasno potvrđuje.“
Prema njegovim rečima, spoj stranih investicija i italijanskih brendova predstavlja situaciju u kojoj svi dobijaju. „U teškim periodima upravo su investicije pomogle brendovima da opstanu. Velike francuske grupacije omogućile su nekim italijanskim kućama rast koji same ne bi mogle da ostvare.“
Izveštaj Instituta Marangoni iz 2024. godine potvrđuje ovu tezu. Uprkos geopolitičkoj neizvesnosti, italijanske grupacije poput Prade i Monclera ostvarile su bolje rezultate od francuskih giganata kao što su LVMH i Kering.
„I dalje postoji veliki broj italijanskih brendova koji posluju izuzetno uspešno“, naglašava Fei. „Prada, Brunello Cucinelli, Moncler, Tod’s – na kraju, nije presudno ko je vlasnik, već kako se brendom upravlja.“
Novi zahtevi, novo tržište
Modna industrija danas se značajno razlikuje od perioda italijanskog modnog vrhunca. Zahtevi potrošača su se promenili, a tržište se razvija brže nego ikada.
„U okruženju u kome je kredibilitet brenda važniji od pukog vizuelnog efekta, opstajaće oni koji razumeju kako da se prilagode promenama“, zaključuje Fei.
„Kompanije koje su profitirale od oznake ‘Made in Italy’ imaju i odgovornost da je štite.“
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash
