Prvih dana po početku predavanja primetila je visokog, krupnog mladića, razbarušene kose i nemamo obučenog, ali ne zbog njegovog fizičkog izgleda, već po neobičnim pitanjima koje je postavljao profesorima. Zajedno su slušali neke predmete i svaki put kad bi se predavanje završilo i predmetni profesor pozvao studente na diskusiju, Brajson bi se javio i već posle par minuta između njega i predavača bi se razvio razgovor koji ostali studenti uglavnom nisu razumeli. Rajlin je te diskusije slušala veoma pažljivo i trudila se da shvati šta je to, što nikoga, osim tog čudnog mladića nije zainteresovalo. često joj to nije uspevalo, ali je i pored toga nastavljala da prati njegove duele sa profesorima. Brajson je uvek sedeo na istom mestu, pa je dolazila ranije i zauzimala mesto pored njega. Imala je utisak da je on uopšte i ne primećuje i to ju je nerviralo. Ali kad je posle dva meseca izostala par dana sa predavanja, upitao ju je da li je bila bolesna i tako su počeli da razgovaraju. Iz dana u dan njihovi razgovori su bili sve duži i zanimljiviji i ubrzo je shvatila da joj se taj povučeni, pomalo nezgrapni mladić, dopada. Imponovalo joj je to što je pametan i obrazovan, pa je prestala da obraća pažnju na njegovu nespretnost u svakodnevnim odnosima. Posle nekog vremena bilo joj je jasno da se i ona njemu dopada, ali da će proći mnogo vremena pre nego joj on to i kaže. Tokom ćele prve godine bili su samo dobri drugovi, a onda je to njihovo drugarstvo preraslo u nešto mnogo nežnije i pretvorilo se u pravu ljubavnu vezu.
