Moja mama nas je napustila kada sam imala 5 godina. Nazvala sam tatu „gubitnikom“ jer je radio 4 posla, uvek bio umoran, a mi smo i dalje bili siromašni. On bi samo nasmešio i ostao ćutati.
Kada sam imala 17 godina, mama se iznenada vratila sa bogatim mužem. Izabrala sam nju i napustila tatu.
On nikada nije zvao, a ja sam pretpostavila da je ljut, pa ga ni ja nisam zvala.
Ali 10 nedelja kasnije, vratila sam se u grad i posetila našu kuću.
Zaledila sam se kad sam ušla.
Videla sam da je kuća skoro prazna. Tata je nestao. Komšija mi je rekao da je bio hospitalizovan nakon strašne saobraćajne nesreće.
Odjurila sam kod njega. Jedva je preživljavao — operacija za operacijom, bez para. Prodao je sve samo da bi preživeo. Pozvala sam mamu moleći za pomoć. Njen odgovor? „Ako ga biraš, nemoj se truditi da se vratiš.“ Ta hladnoća mi je konačno pokazala kakva ona zapravo jeste.
Ostala sam. Spavala sam na bolničkom podu. Molila sam ga da mi oprosti što sam ga napustila. On se samo nasmešio i rekao: „Oduvek sam znao da ćeš se vratiti. Znam dete koje sam odgajio.“
Nekoliko dana kasnije, počeo je da se oporavlja.
Tata nikada nije odustao od mene — čak ni kada sam ja odustala od njega. To je prava ljubav.
izvor: brightside.me
