Oglasi – Advertisement
Danas ćemo pisati na temu zdravlja koja je jako bitna za sve nas. Naime, tačnije pisat ćemo o niskom krvnom pritisku i o 6 simptoma koji ukazuju na njega.
Na prvi pogled, nizak krvni pritisak ili hipotenzija može delovati bezopasno, naročito kod mlađih osoba i onih koje vode aktivan i zdrav stil života. Često se u svakodnevnim razgovorima čuje rečenica poput: „Bolje nizak nego visok“, a pojedinci ga čak i poistovećuju sa zdravljem. Međutim, stvarnost je daleko kompleksnija. Kada organi u telu ne dobijaju dovoljno krvi i kiseonika, posledice mogu biti ozbiljne – kako za trenutni osećaj vitalnosti, tako i za celokupno zdravlje organizma.
Sadržaj se nastavlja nakon oglasa
Razumevanje simptoma, uzroka i mogućih posledica niskog pritiska ključno je za rano prepoznavanje problema i pravovremeno reagovanje. Jer, ono što počne kao blaga vrtoglavica, može završiti u stanju opasnom po život.
U medicinskoj praksi, hipotenzijom se smatra stanje kada su vrednosti sistolnog pritiska ispod 90 mmHg, a dijastolnog ispod 60 mmHg. Dakle, ukoliko vam aparat pokaže, recimo, 85/55, već bi trebalo razmisliti o mogućim uzrocima i preduzeti osnovne korake za proveru stanja.
Iako neke osobe prirodno imaju niži pritisak bez simptoma, kod drugih takvo stanje može biti znak ozbiljnijih poremećaja u organizmu.
Hipotenzija ne nastaje bez razloga. Njeni uzroci mogu biti:
- Nedovoljna hidratacija – manjak tečnosti u telu može uzrokovati smanjen protok krvi.
- Srčane tegobe – slab rad srčanog mišića, poremećaji ritma, ili hronična srčana insuficijencija.
- Hormonalni disbalansi – naročito poremećaji rada štitne žlezde i nadbubrežnih žlezda.
- Infekcije koje uzrokuju sepsu ili septički šok.
- Gubitak krvi, bilo nakon traume, hirurškog zahvata ili unutrašnjeg krvarenja.
- Određeni lekovi, uključujući sredstva za smirenje, antidepresive, diuretike i lekove za srce.
- Trudnoća, naročito u prvom i drugom tromesečju.
- Genetika, jer pojedinci mogu prirodno imati niži pritisak, a da pri tom ne osećaju tegobe.
Iako su znaci niskog pritiska često blagi i podmukli, oni mogu značajno narušiti kvalitet života:
- Vrtoglavica, naročito prilikom ustajanja ili promena položaja tela.
- Hronična slabost i iscrpljenost, čak i nakon odmora.
- Mučnina, bez jasnog digestivnog uzroka.
- Zamućen vid, ponekad praćen tamnjenjem pred očima.
- Problemi sa koncentracijom, osećaj kao da mozak “radi usporeno”.
- Znojenje hladnom kožom, koja često postaje bleda.
- Ubrzan i slab puls.
- U ozbiljnim slučajevima – gubitak svesti i kolaps.
Jedna od najtežih komplikacija hipotenzije jeste stanje šoka, koje zahteva hitnu medicinsku pomoć. Do toga dolazi kada vitalni organi ostanu bez potrebne količine kiseonika i hranljivih materija. Simptomi šoka uključuju:
- Znojavu, hladnu kožu
- Plitko i ubrzano disanje
- Slab i ubrzan rad srca
- Mentalnu konfuziju ili nesvesticu
Šok je stanje koje ugrožava život i svaka sekunda je dragocena. Ukoliko se pojave ovi simptomi, odmah treba pozvati hitnu pomoć.
Ukoliko ste primetili simptome ili sumnjate na nizak krvni pritisak, postoji niz praktičnih koraka koje možete preduzeti:
- Konsultujte lekara, naročito ako simptomi traju ili se pogoršavaju.
- Redovno merite pritisak pomoću pouzdanog digitalnog aparata.
- Povećajte unos tečnosti – voda je najvažnija.
- Ne izbegavajte so, osim ako nemate poseban medicinski razlog.
- Izbegavajte naglo ustajanje, naročito iz kreveta ili fotelje.
- Jedite češće, ali manje obroke, jer nizak šećer u krvi dodatno pogoršava simptome.
- Nosite kompresivne čarape, koje pomažu u cirkulaciji i sprečavaju nagli pad pritiska.
Dodatni saveti:
- Ujutru, pre ustajanja iz kreveta, najpre sedite nekoliko minuta kako bi telo postepeno regulisalo protok krvi.
- Ako osetite vrtoglavicu, sedite ili legnite, podignite noge i dišite duboko.
- Izbegavajte duge tople kupke i tuševe, jer toplota može proširiti krvne sudove i dodatno sniziti pritisak.
Iako se često ne smatra ozbiljnim, nizak krvni pritisak može značajno narušiti kvalitet svakodnevnog funkcionisanja. U blažim oblicima može izazvati samo nelagodnost, ali u težim slučajevima može dovesti do otkazivanja organa, infarkta, pa čak i moždanog udara.
Ključ leži u pravovremenom prepoznavanju simptoma, otkrivanju uzroka i individualizovanom pristupu lečenju. Svako telo je različito i ono što je za jednu osobu normalno, za drugu može predstavljati ozbiljan problem.
U zdravom organizmu, krv mora da cirkuliše nesmetano. To je osnovna garancija da će svaki organ, od mozga do najmanjih ćelija, raditi u harmoniji.
Zato, ne čekajte da vas simptomi iznenade i onesposobe. Slušajte svoje telo, proveravajte pritisak i, kada osetite da nešto nije u redu – reagujte na vreme. Zdravlje počinje u trenutku kada prepoznamo da i ono što deluje „manje ozbiljno“ može imati velike posledice.
