Tišinu hladne decembarske noći narušavao je huk vetra, koji je obesno plesao u ogolelim granama starih stabala, uredno poredanih u podjednakim razmacima duž obeju strana ulice. Posvuda je vladala tama, samo se u dnevnoj sobi Margarete O’Konor nazirao odsjaj Stone lampe.
Šta li sad radi?, pitao se Džastin Kristoferson. Ponoć je odavno prošla, a ova devojka je još uvek budna.
Nikako nije mogao da spoji njeno svakonoćno bdenje i svež izgled narednog jutra. Znao je da ona malo spava, jer je svake noći sa svog prozora video uključeno svetio u njenoj kući do duboko u noć.
Margareta O’Konor radila je na kontroli kvaliteta hrane u lokalnoj fabrici konditorskih proizvoda, u Irvingu pored Blumingtona. Bila je veoma stručna, a njene analize detaljne, precizne i cenjene medu kolegama. Nikada nije dozvoljavala da iz njihovih proizvodnih pogona u prodaju ode proizvod koji nije ispunjavao standarde ispravnosti i kvaliteta. Bila je pobornik zdrave ishrane i u proizvodnji slatkiša protivila se upotrebi emulgatora, koji narušavaju zdravlje ljudi, pogotovo što su uživaoci njihovih proizvoda u najvećem broju deca.
A Džastin Kristoferson imao je veliku farmu, koja se graničila s kompleksom fabrike. Rano je ustajao, jer su poslovi na farmi to zahtevali, a gotovo svakog jutra viđao je Margaretu kako žurnim korakom odlazi na posao i svaki put prožimao ga je isti osećaj uzdrhtalosti.
Margareti je bilo sedamnaest godina kad su se Džastinovi roditelji doselili u ovaj kraj kupivši staru, zapuštenu farmu. Stanovnici Irvinga smatrali su da je to uludo bačen novac, jer je trebalo uložiti mnogo rada i sredstava da se gazdinstvo dovede u red… A Džastin je u to vreme upravo završio fakultet, pa se pridružio ocu u želji da mu pomogne.
