Kako može Helen da bude tako sebična? Deni ne zaslužuje Alisu. Jeste da je bogat naslednik, lep i zgodan, ali tu se njegova lista vrlina prekida. Ponašao se prema ženama odvratno, bez imalo poštovanja, dovodio ih do očajanja svojom ironijom, zavodio i ostavljao bez pardona. Zar takav čovek da bude za Alisu? Poznavao ga je od kada je došao ovamo. Bili su vršnjaci. Samo su im finansijske i porodične prilike bile potpuno različite.
Doduše, negde duboko u sebi, nije bio iznenađen. Možda je zato ćutao i nikom nije govorio za svoju ljubav? Krio je i od samog sebe koliko je duboko zavoleo Alisu. Zato što je u podsvesti znao da joj je Helen namenila drugu sudbinu, a ne nekog običnog Toma Bemsa, beznačajnog porekla, koji je svoju karijeru započeo u njenim štalama?
To odavno imam na umu – nastavljala je Helen zamišljeno, kao da Tom nije tu. – Jeste da je moj otac razbaštinio mog brata Džordža, Alisinog oca, kad se ovaj oženio običnom guvernantom i učiteljicom francuskog, ali to je bio jedan užasno tvrdoglavi i nerazumni starac. Nema smisla da Džordžovo jedino preživelo dete ostane na ulici. Zato sam i plaćala njeno školovanje. Ona je ipak od Stabsovih, nije bilo ko. A možda i nije zaslužila da njen otac ostane bez nasledstva zato što je razmišljao srcem, a ne glavom. Imam ja i svoje lično imanje, koje bi ona, ako ćemo pošteno, trebalo da nasledi. A još kad bi se udružilo sa imanjem Vajtovih, koje treba da nasledi Deni, to bi bile dve muve jednim udarcem. To bi baš bilo lepo. Da se oni spoje, da sve ostane u okviru porodice.
Tomu se nije dopadao njen način razmišljanja ali, kao što je baš malopre pomenula, Stabsovi su bili izuzetno tvrdoglavi. Udajom za Rodžera Vajta, udovca sa jednim malim sinom, pre dvadeset i nešto godina, Helen ništa od urođene tvrdoglavosti nije izgubila. Još je i napredovala u toj “vrlini”.
Ostvareni planovi
Iva Mili
Sutra ćeš otići po nju. Počinje raspust, taman će biti zgodno. Već sam pisala gospođi Simons, direktorki, da naredne školske godine ne računaju na nju.
