Ipak, njegovi su baba i deda staromodni Italijani, pa ako nema finu ženu da mu kuva i greje postelju, on je u njihovim očima usamljen i vredan sažaljenja.
Vitorio je, međutim, iz dana u dan pronalazio nove poslovne izazove. Ljubav? Brak? I jedno i drugo podrazumeva određeni stepen intimnosti, a on to sebi nije dopuštao.
To što je ljude držao na odstojanju, godinama mu je donosilo prednost i nije video razlog da tu bilo šta menja. Ako je ponekad noču bio usamljen i s pićem u rukama posmatrao svetla grada, to je naprosto bilo tako.
A bio je u najboljim godinama i upravo je kupio najveću fabriku čelika u Engleskoj. Nije bilo boljeg trenutka nego da sad preuzme porodičnu firmu.
Trebalo je samo još da ubedi svog tvrdoglavog dedu da ode u penziju i da sa svojom voljenom ženom uživa na porodičnom imanju u Amalfiju. Samo u tom slučaju Vitorio će moći da popravi ono što je pre petnaest godina učinio svojoj porodici…
Zadubljen u misli, uključio je svetio na spratu za menadžment. Onda je čuo da mu je stigla poruka na mobilni telefon. Na putu do kancelarije uključio je mašinu za kafu i pročitao poruku. Njegova je asistentkinja s mužem bila u Hitnoj pomoći, uganula je nogu. Dokumenta koja je Vitorio tražio još su u njenom kompjuteru. Samo mu je to nedostajalo!
„Nadam se da nije ništa ozbiljno“, odgovorio joj je, pa je odneo Džinin laptop u svoju kancelariju. Kad ga je uključio, na desktopu je bilo mnogo ikonica i nikako nije mogao da pronađe fajl s potrebnim dokumentima.
