Lik iz mašte

Neko čudno uzbuđenje obuzelo je ćelo njeno telo, ali u isto vreme pitala se kako je moguće da joj se obraća tako prisno u društvu svoje verenice. Trenuci zanosa prošli su već davno i bilo bi najbolje za oboje da ih zaborave u potpunosti.
Sutradan, Melisa se probudila rano. Imala je mnogo posla u kancelariji i obećala je svom šefu da će doći ranije da bi stigla da uradi sve rezervacije koje su stajale na njenom stolu.
Međutim, bez obzira koliko se trudila da radi nije mogla da se angažuje u tolikoj meri kao ranije. Njene misli bile su opterećene, bila je uznemirena, a ponekad i veoma nervozna. Trudila se da sakrije svoju unutrašnju borbu, svoje očajanje i nemoć. Ponekad je uspevala u tome, ali, ponekad bi svi primetili da se nešto čudno događa s njom.
I toga jutra mislila je na Sedrika Oldama. Dok su bili na prijemu primetila je da je njegove smeđe oči prate svuda. Primetila je da je posmatra ispitivački i da je bio uvek tamo gde i ona.
A toga jutra shvatila je još nešto. Njena osećanja prema njemu postala su još jača, još dublja.
Ustala je brzo, istuširala se i otišla u svoju kancelariju. Tamo nije imala vremena da razmišlja o svojim osećanjima i o Sedriku Oldamu, jer su telefoni zvonili sve vreme tražeći odgovarajuće rezervacije i informacije. Kada je završila svoj posao sa strankama, otišla je u drugu prostoriju da sredi dokumentaciju, ali, njena koleginica Bridžet, pozvala je nakon deset minuta.

-Gospodin Oldam želi da razgovara s tobom – rekla je kroz poluotvorena vrata.
Ni sama nije znala kako je izašla iz prostorije i prešla u svoju kancelariju, ali, osetila je da joj noge podrhtavaju sve vreme.

-Zdravo, Melisa – pozdravio je Sedrik koji je sedeo u fotelji ispred njenog radnog stola.

-Sedriče… – njen glas bio je tih i nesiguran. – Izvoli?

Njegove usne razvukle su se u blag osmeh. – Mislio sam da bi mogla da mi daš neke ideje kako da provedemo medeni mesec.

-Naravno – odgovorila je Melisa sa smeškom na licu, ali, srce joj je podrhtavalo bolno. – Kuda želite da idete?

-A šta bi ti predložila?

-Dafne je govorila nešto o Maldivima. Znam da je pričala o tome da je bila tamo jednom prilikom i, da bi volela da poseti ponovo taj raj na zemlji.
Sedrik je odmahnuo glavom. – Želeo bih neko mirnije mesto.
Melisa je prelistavala neke prospekte. – Možda… možda biste mogli da pođete na neko krstarenje – predložila je. – Karipsko more… Mediteran… možda Kanadska zapadna obala…
Sedrik je odmahnuo ponovo glavom. – A gde bi ti odabrala da pođeš na medeni mesec?
Melisa se trudila da ne obraća pažnju na njegovu poslednju primedbu i ponašala se kao da razgovara sa strankom, sve vreme, a ne sa čovekom koji je uznemirio ceo njen život – Mogu da ti dam nekoliko prospekata, pa odaberite zajedno šta želite. Verujem da će Dafne prihvatiti bilo koje putovanje.
Sedrik je uzeo prospekte, ali, njegov pogled počivao je na njenom licu. – Nisi odgovorila na moje pitanje – rekao je dubokim, nežnim glasom. – Da li želiš da te pitam ponovo?
Melisa je odmahnula polako glavom.

Ne, nije potrebno, jer ja ne bih želela da idem na medeni mesec -rekla je.

-Ne bih želela da odem iz najlepšeg grada na svetu. Želela bih da ostanem tu sa svojim suprugom. Možda… možda bismo mogli da putujemo kasnije.
Njihovi pogledi su se sreli za trenutak i Melisa je uzdahnula duboko. – Ali, ja nisam Dafne i trebalo bi da se dogovoriš s njom o svemu.

Uloguj se da bi vidio ostatak sadržaja.Molimo . Nisi član? Pridruži Se

Komentariši

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.