Pridružila sam se svojoj budućoj snaji na probi venčanice. Izgledala je nervozno, ali zračila je lepotom. Dok je isprobavala haljinu, nakratko sam izašla da se javim na poziv. Kada sam se vratila, prodavačica mi je šapatom rekla: „Pažljivo je posmatraj.“ Bila sam zatečena. Pre nego što sam uspela bilo šta da kažem, dodala je: „Vaša snaja nešto krije. Misli da vi ne želite da se uda za vašeg sina i pita se da li je ova svadba prava stvar za nju. Čula sam je kako o tome razgovara pre nego što ste ušli.“
Bila sam iznenađena. Prišla sam joj, zagrlila je i šapnula koliko se radujem što ću je dočekati kao svoju ćerku. Njeno lice se ozarilo, zagrlila me čvrsto i rekla da joj je srce sada mirno, zahvaljujući mi na svemu.
Upravo su proslavili petu godišnjicu braka, i uskoro ću postati baka. Ona je divna žena i neizmerno sam ponosna što je deo naše porodice.
Bonus:
“Tajni heroj mog uspeha: Poruke koje su mi promenile život”
Fakultet me skoro slomio. Onda sam jednog dana pronašao poruku u svom ormariću: „Samo izdrži.“ Nastavile su da stižu. Bez imena, samo nada. Diplomirao sam zahvaljujući tim porukama. Otišao sam da se zahvalim prijateljima, ali su me zbunjeno gledali. Nisu ih oni poslali. Kada sam proverio s profesorima – isto. Niko od njih nije mi pisao te poruke.
Tada mi je neko predao pismo. Isti rukopis. Pisalo je: „Tako sam ponosan na tebe što nikada nisi odustao. Da je neko bio uz mene, ni ja ne bih odustao od svojih studentskih snova. Drago mi je što sam mogao da napravim razliku.“ Potpisao se školski domar, gospodin Simms.
Samo sam potrčao i snažno ga zagrlio. Danas sam dobio svoju prvu platu. Pogodi ko dobija najveći poklon za zahvalnost?
