Bio je to beskrajno dug dan: venčanje u maloj kapeli u Donjem Menhetnu i prijem u vili Odone.
Nino Odone nije mogao dočekati da ode kući, gde ga u krevetu čeka… žena. Bar je jutros bila tamo kad je izašao iz stana.
Ne govori ništa, samo me ljubi
Moraš li da ideš, Nino? – bunila se napućenim usnama, savršenim kao i njeno telo. Nino je popravio kravatu i bacio pogled na uglancane cipele. Onda se vratio do kreveta, poljubio ju je u kosu i rekao da zaista mora. Uostalom, nije se svakoga dana ženio njegov brat. Nije joj rekao o čijem je venčanju reč, jer da joj je priznao… Nije mu se dopala misao da prezime Odone izgovori u vezi s bilo kakvim venčanjem.
Zvaću te. Nino joj je usput dobacio da može ostati u stanu do njegovog povratka. Otpio je gutljaj šampanjca. Nadao se da ga ona nije poslušala, jer nije želeo da ovaj dan okonča scenom kakve uglavnom slede na kraju afere. Vreme je bilo da pođe. Pogledao je kroz prozor u baštu. Grmlje koje je njegova sestra pre nekoliko godina zasadila bilo je i dalje zeleno, mada je već pozna jesen, a zid oko bašte dovoljno visok da blokira buku sa ulice. Moderne prodavnice, skupi restorani, umetničke galerije… Napredak se video na svakom koraku. Nino je mrzeo što mora sve to da gleda. Tu je odrastao. Kad je nekome otac na čelu kriminalne organizacije, on mnogo toga brzo nauči. Mrzeo je oca što se upustio u mutne poslove. Nasuprot tome, njegova veza s majkom i sestrama oduvek je bila snažna. Što se tiče odnosa prema braći… Nasmešio se. Svađali su se dok su bili klinci, ali su bili složni protiv ostale dece. U tinejdžerskom uzrastu putevi su im se razišli. Kad su se ponovo našli na okupu, osnovali su svoju firmu kao pandan očevoj.
