Šonja je znala da je bila u pitanju neka zamka. I to kakva zamka, pomislila je, dok je posmatrala ovog visokog mladića koji je stajao pred njom. Merio je sivim očima, koje su nekako čudno bile sužene, očima u kojima se ogledala nekakva prevara. Bio je crn, i po njegovom izgledu moglo se zaključiti daje morao imati španske krvi u svojim žilama. Čitavo njegovo držanje bilo je više oholo nego ponosno. Primetila je da su mu crne obrve blago podignute i izvijene, dok je merio od glave do pete. Svesna činjenice da mu je i samo letimičan pogled kojim je pogledao prve sekunde njihovog susreta bio dovoljan da je potpuno proceni, da zaključi koje su joj mere kao daje santimetrom merio. Kad se njena ruka izgubila u njegovoj učinilo joj se da je struja prošla kroz nju, a u svesti su neka zvona počela da zvone za alarm. Krišom gaje pogledala ispod zlatastih trepavica, i upitala se da li on zna koliko je njoj nelagodno.
Po njegovom pogledu je odmah i zaključila da mu je sasvim jasno kako se ona oseća. Kad joj je sasvim jednostavno saopštio da će doći po nju u osam, imala je osećaj kao da je nešto muči. Tako se valjda jadna ptičica oseća kad shvati da ne može da pobegne od ptice grabljivice.
Zadrhtala je, i pomislila kako da se izvuče. Znala je da to neće ići. Užasavala je i sama pomisao da veče provede nasamo s njim.
