Bila je to njihova prva zajednička nede-lja. Vreme je išlo na ruku zaljubljenima i činilo se da nikada neće prestati njihovi izleti van grada. Ponekad su odlazih čak do mora i tamo hi ostajali po ceo dan, sunčajući se na nekoj pustoj plaži.
Zapravo, Sandri nije bilo važno kuda idu. Njoj je jedino bilo važno da je pored Džerarda. Zivela je za te nedeljne izlete. Oni su bih čitav njen život. U očekivanju nedelje, ona je marljivo i sa puno entuzijazma radila svoj posao. Ubrzo je postala veoma omiljena u pansionu, pošto je imala razumevanja i strpljenja za sve devojke i njihove ljubavne jade. Uvek je nalazila prave reči utehe.
U klubu je Džerard potpuno ignorisao i flertovao je sa riđokosom Izabel. Ali, ona je bila toliko sigurna u njihovu ljubav, da ništa na svetu nije moglo da je povredi. Njihove nedeljne izlaske je krila od svih, pa i od Dejzi.
Jedne nedelje, dok su sedeli u onoj istoj šumici gde su imali prvi sastanak, Džerard posle dužeg ćutanja reče.
-Ti znaš šta osećam prema tebi, San- dra. Kada sam te prvi put ugledao, či- nilo mi se kao da te odavno poznajem. Mogao sam odmah da čitam tvoje misli i osećanja, kao što si i ti mogla moje. Mi smo kao stvoreni jedno za drugo. Ne- volja je u tome što se još dugo nećemo moći venčati. Otac je rekao da će me hšiti nasledstva ako se budem oženio pre nego što završim školovanje. A on je tvrdoglav čovek i ima malo izgleda da će promeniti mišljenje.
