Srce u oluji

Tokom te godine završne specijalizacije Dusten je skoro svakodnevno radila na klinici zajedno sa Klarom kao njen asistent-specijalizant. Svaki dan bio je za nju dan učenja, upijala je Klarino znanje i iskustvo, i divila joj se sve više. Ali u pauzama, dve žene ostavljale su pacijente i medicinu po strani, i pričale o drugim stvarima. Ta neobavezna ženska ćaskanja uz kafu u sobi za odmor ili uz brzi ručak u kantini klinike, približila su ih više nego bilo šta drugo.
Već posle prvih par meseci, Dusten je znala sve o Klarinom mužu Georgu, ćerkama bliznakinjama Lari i Nori i kućnom ljubimcu, psu Šmitiju. I Klara je znala sve o Dusteninim roditeljima koji su živeli u Magdeburgu, i o njenom dečku Bodeu, koji je takođe bio lekar, ortoped, i radio je u jednoj berlinskoj bolnici kao pripravnik.
To uzajamno poveravanje trajalo je sve do leta. A onda je Dusten počela sve manje da pominje Bodea, a sve više da prećutkuje neke stvari o Bodeu, ne zato što nije imala poverenja u Klaru, nego zato što ju je bilo sramota da priča o svojim problemima u vezi. Naime, poslednjih meseci Bode i ona svađali su se sve češće i sve manje vremena su provodili zajedno. Bode je imao noćna dežurstva u bolnici. Noćna dežurstva, naravno, bila su prava prilika za ljubavne avanture. Dusten je podozrevala da se Bode spetljao sa nekom medicinskom sestrom ili mladom doktorkom u bolnici, i da je zbog te druge žene sve više zapostavlja.
Nije bilo u pitanju samo zapostavljanje, nego i stalne svađe. Postao je grub, nestrpljiv, svaka sitnica je mogla da ga razbesni…