Tako je dobro osećao njeno telo, kao da su već unapred bili predodređenijedno za drugo… Kao da je njihovsusret, njihova obostrana želja i sveono o čemu su samo sanjali, bilo većzapisano negde i da je bilo samo pitanje vremena kada će se njihove dušespojiti…Ta noć i ostale koje su usledile u Barseloni, bile su poput maslačka koji je precvetao i koga najmanji dašak vetra raseje nekud…
Tako je kratko trajalo sve to lepošto se dešavalo među njima. Ono što je usledilo posle ispunjenih obaveza, moglo bi da se okarakteriše kao lju-bavni film sa tužnim krajem, u kome se glavni akteri rastaju čak bez pozdrava…Naime, Grejsi nije mogla da podnese to što će se vratiti u surovu stvar-nost. Surovu, jer je sve to u Barseloni podsećalo na ljubav kakva se de-šavala samo u ljubavnim romanima. Njena stvarnost je bio Edvard Gilmor, a jedina pozitivna stvar bilaje ta što on nikada nije postavljao su-višna pitanja i što se zadovoljavao sažetim odgovorima…Grejsi i Ričard su se rastali tako što nisu čak razmenili ni brojeve tele-fona, niti su razgovarali o eventualnom susretu u Njujorku. Iako nijedno od njih dvoje nije želelo da se samo tako završi ta romansa, takođe ni-jedno od njih dvoje nije ništa uradilo da bi bilo šta i promenili…
Otuda takva iznenađenost pri susretu koji se dogodio posle dve godine… Ričard nije mogao da zna kako je Grejsi u različita doba godine odlazila u Barselonu, nadajući se da će ga tamo sresti. Mislila je da će iz istih razloga Ričard dolaziti u Barselonu, ali je bilo više nego očigledno da je on tim susretom u maju stavio tačkuna jednu epizodu u svom životu.
