Vladaru Irana prvi brak bio ugovoren, drugu ženu ostavio jer nije mogla da rodi: Ostao je sa onom koja je prihvatila njegova prljava pravila igre

Mohamed Reza Pahlavi bio je poslednji šah Irana i jedna od najkontroverznijih ličnosti 20. veka na Bliskom istoku. Vladao je od 1941. do 1979. godine, kada je Islamska revolucija dovela do pada monarhije i proglašenja Islamske Republike Iran. Njegova vladavina bila je obeležena snažnim procesima modernizacije, zapadnjačkim reformama, ali i autoritarnim načinom upravljanja državom.

Iako su političke odluke i istorijske posledice njegove vladavine imale ogroman značaj, javnost je često bila jednako fascinirana njegovim privatnim životom, naročito brojnim ljubavnim aferama.

U javnosti je šah često predstavljan kao harizmatičan, obrazovan i samouveren vladar. Mnogi su ga doživljavali kao čoveka koji je rođen da vlada — naslednika snažne dinastije i simbol modernog Irana. Ipak, iza zvanične slike državnika krio se privatni život koji je godinama punio tračeve i nezvanične izvore.

Prema brojnim svedočenjima i medijskim napisima, šah je bio poznat po velikom interesovanju za žene. Iako su mnoge priče ostale u domenu spekulacija, tvrdilo se da je imao veliki broj kratkotrajnih veza i diskretnih avantura. Navodno je njegov uži krug saradnika bio zadužen za organizovanje susreta i čuvanje tajnosti tih odnosa. Sam šah bio je izuzetno oprezan kada je reč o javnom otkrivanju svojih privatnih epizoda.

Uprkos svim pričama o brojnim aferama, istorijski su potvrđena njegova tri zakonita braka, koji su imali i politički i lični značaj.

Prva supruga Mohameda Reze Pahlavija bila je Favzija Fuad, egipatska princeza i sestra egipatskog kralja Faruk I. U trenutku udaje imala je svega 17 godina i važila je za jednu od najlepših princeza svog vremena.

Ovaj brak bio je pre svega politički savez između dve dinastije. Šahov otac želeo je da učvrsti međunarodne veze i osigura prestiž porodice ženidbom sa princezom kraljevske krvi. Venčanje je održano 15. marta 1939. godine u raskošnoj palati Abdin u Kairu, a potom je ceremonija ponovljena i u Teheranu.

Iako je brak na početku delovao glamurozno i bajkovito, iza zatvorenih vrata situacija je bila daleko složenija. Zvanično objašnjenje za razvod bilo je da Favziji ne prija iranska klima i život na dvoru. Međutim, brojni izvori sugerisali su da su stvarni razlozi bili šahove česte nevere i razlike u karakteru. Favzija je napustila Iran razočarana i povređena, a brak je i formalno okončan.

Druga supruga šaha bila je Soraja Esfandijari-Bahtijari, žena koja je ubrzo postala međunarodna modna ikona i simbol elegancije. Soraja je bila obrazovana, samostalna i izuzetno harizmatična. Njeno pojavljivanje u javnosti uvek je izazivalo pažnju medija.

Za razliku od prvog braka, ovaj odnos je, prema mnogim svedočenjima, bio zasnovan na iskrenim emocijama. Govorilo se da je Soraja bila jedina žena u koju je šah istinski bio zaljubljen. Ipak, brak je bio opterećen ozbiljnim problemom — Soraja nije mogla da ima decu, a pitanje naslednika bilo je od presudne važnosti za monarhiju.

Šah je predložio rešenje po kojem bi uzeo drugu ženu radi potomstva, dok bi Soraja ostala njegova supruga. Ona to nije mogla da prihvati. Nakon dugih unutrašnjih borbi i pritisaka, brak je okončan 1958. godine. Iako su se razveli, šah je navodno do kraja života zadržao posebnu naklonost prema njoj.

Treća i poslednja šahova supruga bila je Fara Pahlavi. U trenutku udaje imala je 21 godinu i studirala je arhitekturu u Francuskoj. Za razliku od prethodne dve supruge, nije poticala iz vladajuće dinastije, ali je bila obrazovana i ambiciozna.

Brak sa Farom imao je jasnu svrhu — obezbediti naslednika i stabilnost monarhije. U tome su uspeli: Fara je rodila četvoro dece, uključujući prestolonaslednika. Kao carica, igrala je aktivnu ulogu u kulturnim i humanitarnim projektima u Iranu, pokušavajući da modernizuje društvo i ojača položaj žena.

Za razliku od Favzije i Soraje, Fara je ostala uz šaha do samog kraja. Nakon revolucije 1979. godine, zajedno su napustili zemlju i proveli poslednje godine u egzilu. Smatrana je lojalnom i pragmatičnom partnerkom, svesnom realnosti političkog i privatnog života svoga supruga.

Život Mohameda Reze Pahlavija može se posmatrati kroz prizmu njegove političke sudbine, ali i kroz lične odnose koji su oblikovali njegovu privatnu istoriju.

Njegova tri braka simbolično predstavljaju tri različite faze života:

• Ugovoreni politički brak sa Favzijom
• Brak iz ljubavi sa Sorajom
• Brak iz interesa i stabilnosti sa Farom

Iako je ostao upamćen kao poslednji šah Irana, njegov privatni život često je izazivao jednaku pažnju kao i njegova politička karijera. Upravo ta kombinacija moći, glamura, kontroverzi i ličnih slabosti učinila ga je jednom od najintrigantnijih ličnosti savremene istorije Bliskog istoka.