Brinula sam o baki tokom njenih poslednjih godina, dok su se moja braća i sestre fokusirali na svoje porodice. Kada je preminula, oni su dobili njen nakit; meni je ostao samo njen stari auto. Slomljena, ostavila sam ga da stoji godinu dana.
Danas sam ga prvi put provozala. Kaseta je počela da svira — bio je to bakin glas. Rekla je: „Otvori kasetu, draga Sara!“ Otvorila sam je — i ostala bez reči. Unutra je bio poveći snop novca i gomila pisama, sva napisana bakinim prepoznatljivim rukopisom. Briznula sam u plač.
Nisam imala pojma da je štedela taj novac za mene, i to u trenutku kada mi je bio najpotrebniji. Ali još dragocenije od novca bile su njene reči. U pismima mi je govorila koliko me je volela, koliko je cenila vreme koje smo provele zajedno.
Rekla je da je moja dobrota moj najveći dar i da sam se brinula o njoj ne znajući ništa o novcu koji je čuvala — i da je zbog toga bila neizmerno ponosna na mene. Ta pisma su mi dala snagu. Ona su moje pravo nasledstvo.
izvor: domacikolaci.net/brightside.me
