Oduvek sam se divila tome koliko je moj verenik ljubazan i pažljiv. Zajedno smo već tri godine i sve je uvek bilo bez problema. Prošle nedelje sam dobila unapređenje na poslu i povišicu.
Moj verenik mi je čestitao, a onda rekao:
„Sve ćemo staviti na naš zajednički račun. Već neko vreme gledam onaj novi motor.”
Zateklo me to. Rekla sam mu da nećemo otvarati zajednički račun. Lice mu je odmah klonulo. Izvadio je telefon i, posle malo oklevanja, pokazao mi nešto od čega mi je pozlilo — njegov štedni račun imao je nula dinara.
Priznao je da nema nikakvu ušteđevinu i da je čak pozajmio novac od prijatelja da bi kupio moj verenički prsten. Bila sam zatečena. Kako neko ko je uvek delovao odgovorno i samouvereno može da se nađe u ovakvoj situaciji? Želim da ga podržim, ali ovo mi deluje kao ogroman problem.
Kako da gradimo zajedničku budućnost ako ne mogu da mu verujem s novcem?
