Očevi vaspitani u duhu starijih generacija mogu da budu vešti u potiskivanju emocija, zbog čega ih sinovi ponekad doživljavaju kao distancirane. Ali, jedan muškarac je pravi uvid u misli svoga oca dobio tek šest godina nakon njegove smrti, kada je pronašao njegov stari dnevnik.
Svoju je priču podijelio na Redditu, na forumu r/Story, gde je korisnik pod imenom opisao svoj odnos s ocem, koji je nakon očeve smrti dobio dirljiv preokret.
“Izgubio sam oca pre šest godina od iznenadnog srčanog udara. Bez upozorenja. Jedan trenutak je radio sa kosilicom, već sledeći ga nije bilo. Imao je 58 godina”, započeo je svoju objavu.
“Bio je tih čovek. Onaj tip tate koji je popravljao stvari po kući, govorio ‘Volim te’ u obliku ‘Jesi li proverio ulje?’, i uvek je sedio na istoj stolici za večerom. Odrastao sam misleći da ga poznajem, ali samo na način na koji nekoga poznaješ iz rutine. Ne suštinski.”
Neočekivano otkriće
Sve se promenilo kada je, skriven u staroj kutiji pored uspomena s fakulteta, pronašao zbirku dnevnika koja je obuhvatala 12 godina očevog života. Iako njegov otac možda nije mogao usmeno da izrazi svoja osećanja, nije imao istih poteškoća kada je u pitanju pisanje.
Nakon premišljanja da li treba da otvori očev dnevnik, znatiželja je prevladala i počeo je da čita.
Zapisi koji su sve promenili
Prva beeška, datirana 1982. godine, bio je odlomak o ranim danima njegove ljubavne veze s majkom autora objave:
“Danas sam joj prvi put rekao da je volim. Nisam nameravao. Jednostavno je izletelo. Smejala se nečemu, da mikrotalasna rerna čini da ostaci hrane imaju ukus ‘tuge’. Pogledao sam je i samo… rekao to. Ona je uzvratila, ali mislim da sam je iznenadio. Dođavola, iznenadio sam i sam sebe.”
Taj je odlomak autoru objave pokazao delić njegovog oca kakvog ga nikada pre nije video. Listajući dalje, pronalazio je sve više dirljivih zapisa.
“Koliko se bojao kad sam se rodio prerano. Kako je noću stajao ispred mojih vrata, slušajući me kako dišem. Osećao se kao da ne uspeva kao hranitelj porodice nakon što je otpušten ’98., iako nam nikada nije dopustio da ga vidimo slomljenog”, prepričao je sin. Otac je zabeležio i koliko je bio ponosan kad mu je sin upisao fakultet, ali i kako je plakao noć pre njegovog odlaska jer “nije znao kako da se oprosti”.
“A ja nisam bio dobro”
Ipak, jedna beleški se posebno istaknula kao najbolnija.
“Nikada to neće znati, ali stajao sam ispred njegove studentske sobe nakon što sam ga ostavio. Samo sam gledao prozor dok mu se svetlo nije upalilo. Tada sam znao da će biti dobro. A ja nisam bio”, napisao je otac.
Sin je otkrio da je jecao na način na koji nije od sahrane a to otkriće je potpuno promenilo način na koji je gledao svog oca.
“Celo svoje detinjstvo mislio sam da je moj otac bio distanciran. Da nije duboko osećao stvari. Ali sada znam da ih je samo tiho nosio. Voleo je tako, tako glasno, samo ne na način na koji sam ja slušao”, zaključio je.
izvor prva.rs
