Albanka se udala za Vukadina iz Zubinog Potoka i ostavila sve zbog njega: Nije ni slutila kakva sudbina će je zadesiti, 1 potezom iznenadila je sve

U vremenu kada su mnogi skloni da odustanu pred teškim okolnostima, priča Drite Lepović iz Zubinog Potoka svedoči o snazi, hrabrosti i istinskoj ljubavi. Ova žena, rodom iz Albanije,ostala je u Srbiji i nakon smrti svog supruga, odlučna da svog sina Aleksandra vaspita u duhu pravoslavlja i u zemlji koju je zavolela kao svoju.

Njena odluka da ne napusti Srbiju iznenadila je mnoge, a još veće divljenje izazvala je kada je sama izrazila želju da krsti sina i podigne ga u pravoslavnoj veri.

“Kada je on bio živ, imali smo težak život, a sada je još više težak. Ja volim mesto odakle je moj muž, volim da ovde poraste moje dete, ne želim da zatvorim vrata, znam šta Vukadin ima na srcu”, rekla je Drita.

Drita je i pored skromnih primanja i teških uslova ostala nepokolebljiva. Zahvaljujući pomoći lokalne samouprave i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, uspela je da se sa sinom preseli u kuću svog pokojnog supruga u Zubinom Potoku.

Iako nije imala svu potrebnu dokumentaciju, živela je dostojanstveno, skromno i zahvaljujući maloj socijalnoj pomoći od svega 11.000 dinara uspevala da preživi.

“S obzirom u kakvim uslovima živi, ona se ne žali mnogo. Mi se borimo da joj u tome pomognemo koliko god da možemo”, rekao je svojevremeno protojerej Milan Kavkić, koji je i sam svedočio njenoj skromnosti i veri.

Dritina priča prevazilazi granice nacionalnosti i vere. Njena odluka da ostane verna tradiciji svog supruga i da sina vaspita u duhu pravoslavlja, govori o dubokom poštovanju i iskrenoj ljubavi. Uprkos svemu, nije izgubila nadu niti veru u ljude.

Danas, Aleksandar ima 15 godina i najčvršći je oslonac svojoj majci. Zajedno prolaze kroz sve izazove, verujući da će trud i dobrota na kraju biti nagrađeni.

Priča Drite Lepović i njenog sina je svedočanstvo da hrabrost i plemenitost nemaju naciju ni granice. Njih dvoje su primer da se i u najtežim okolnostima može sačuvati dostojanstvo, vera i ljubav prema životu.

Njena tiha snaga i odluka da ostane – ne samo fizički, već i duhovno, u zemlji svog supruga – podseća nas da istinska pripadnost ne dolazi iz porekla, već iz srca.