„Bio sam bez para i upravo sam dobio karticu za hranu. U prodavnici sam uzeo oko 8 dolara vrednosti namirnica. Stojeći u redu, izvadio sam karticu iz novčanika i primetio usamljenih 20 dolara koji su predstavljali celokupno moje bogatstvo.
Kad je došao moj red, provukao sam karticu i čekao. Kasirka je rekla: ‘Žao mi je, ali na kartici imate samo 1 dolar.’ Bio sam u šoku, jer je to bilo prvi put da je koristim. Uz svoje izvanredno poznavanje jezika, nisam rekao ništa.
Bio sam zbunjen, posramljen i pomalo mi je bilo mučno. Na kraju sam se samo povukao, promrmljavši da sam verovatno ostavio svoj novac na jahti. Dok sam izlazio, jedan čovek me zaustavio i rekao: ‘Ispao vam je ovaj novčanik od 20 dolara’, i pružio mi ga. Zahvalio sam mu se od srca na iskrenosti.
Takođe sam pomislio kakav sam neoprezni idiot bio — ispustio sam poslednji novac koji sam imao, a samo me je iskrenost stranca spasla.
Zaustavio sam se u drugoj prodavnici, nadajući se da je greška bila u prvoj, i ispostavilo se da jeste.
Sa ogromnim olakšanjem, počeo sam da vraćam karticu i ‘vraćenu’ novčanicu u novčanik. Na svoje zaprepašćenje, shvatio sam da je moj originalni novac od 20 dolara i dalje tamo.
Shvatio sam da mi je stranac dao svoju novčanicu, sprečivši moju neprijatnost ili moje odbijanje njegovog dobrotvornog čina.
Ovo nije zamišljeno kao najveći primer dobrote, već da pokaže da je veliki deo njegovog poklona zapravo bio podizanje mog duha — saznanje da postoje tako dobri i velikodušni ljudi. Poslednja stvar koja vam treba u teškim vremenima jeste cinizam.“
izvor: brightside.me
