Danas vernici Srpske pravoslavne crkve sa posebnom pažnjom i poštovanjem obeležavaju praznik posvećen sedmorici braće Makavejaca, njihovoj majci Solomoni i učitelju Eleazaru. Ovo nije samo sećanje na davne mučenike, već snažna poruka o tome koliko čovek može biti jak kada je vođen verom, istinom i unutrašnjim uverenjem.
Ovaj dan nosi težinu istorije, ali i večnu poruku o istrajnosti, žrtvi i hrabrosti koja nadilazi strah od smrti. Makaveji nisu simbol samo jednog naroda ili jedne epohe – oni su simbol svakog čoveka koji je ikada bio stavljen pred izbor između lakšeg puta i ispravnog puta.
Ko su bili Makaveji?
Sedmorica braće – Avim, Antonin, Gurije, Eleazar, Evsevon, Adim i Markel – živeli su u 2. veku pre nove ere. Njihova imena zauvek su upisana u Sveto pismo kao primer potpune vernosti Božijem zakonu. Zajedno sa njima postradali su i njihova majka Solomona, kao i učitelj Eleazar, starac koji je prvi odbio da pogazi veru i tako otvorio put njihovoj žrtvi.
Njihovo stradanje desilo se u vreme vladavine Antioha IV Epifana, vladara koji je silom pokušao da izbriše jevrejsku veru i nametne paganske običaje. U Jerusalimu je čak u Svetom hramu postavio kip boga Zevsa, zahtevajući da mu se narod klanja. Bio je to brutalan pokušaj da se slomi duhovni identitet jednog naroda.
Prvi koji je rekao „ne“
U toj tami pojavio se učitelj Eleazar, starac duboke vere. Tražili su od njega da makar prividno prekrši zakon – da pojede zabranjenu hranu samo da bi dao primer drugima. On je to odlučno odbio. Nije želeo da mlade zavede lažnim kompromisom. Radije je prihvatio mučeničku smrt, nego da svojim delom povredi istinu.
Njegova smrt bila je prvi plamen koji je zapalio veru u srcima sedmorice braće.
Sedmorica braće i majka koja nije zaplakala pred dželatima
Jednog po jednog, braću su izvodili pred mučitelje. Nudili su im bogatstvo, život, položaj – samo ako se odreknu Božijeg zakona. Svaki od njih je, bez oklevanja, birajući veru ispred života, odlazio u smrt.
Ali ono što ovu priču čini još snažnijom jeste prisustvo njihove majke – Solomone.
Gledala je kako joj sinove muče, kako im telo strada, ali njihova duša ostaje nepokolebljiva. Umesto suza i molbi da se predaju, ona ih je hrabrila, govoreći im da ne izdaju Boga ni po cenu života. Njena snaga nadilazi svako ljudsko poimanje majčinske izdržljivosti. Na kraju je i sama postradala, ostavši dosledna veri do poslednjeg daha.
Solomona je kroz vekove ostala simbol majčinske ljubavi koja ne slabi pred smrću, već jača kroz veru.
Gde se danas nalaze njihove mošti?
Mošti svetih Makaveja danas se čuvaju daleko od mesta njihovog stradanja – u bazilici Svetog Andreja u Kelnu, u Nemačkoj. Vernici iz raznih krajeva sveta dolaze tamo da im se poklone i pomole za snagu, zdravlje i istrajnost u sopstvenim iskušenjima.
Bosiljak – simbol današnjeg praznika
U narodu se praznik Makaveja posebno povezuje sa bosiljkom, biljkom koja se smatra „božijom“. Veruje se da bosiljak:
- štiti dom od zla
- donosi mir i blagostanje
- čisti prostor i duh
Na ovaj dan se, po tradiciji:
- dodaje bosiljak u jela
- koristi za inhalaciju kod prehlade
- sadi novi bosiljak u saksije, dvorišta i na prozore
Narodno verovanje kaže da onaj ko danas posadi bosiljak – sadi zdravlje, mir i zaštitu za celu godinu.
Zašto je praznik Makaveja važan i danas?
Iako se njihova priča desila pre više od dve hiljade godina, poruka Makaveja nikada nije bila savremenija. Oni nas uče da:
- vera nije ukras, već temelj
- istina se ne brani rečima, već životom
- pritisak sveta ne sme biti jači od savesti
- hrabrost često traži najveću cenu
U svetu u kojem se sve češće bira lakši put, njihova žrtva podseća nas da nije sve što je dozvoljeno – i ispravno, i da ne mora svaka borba biti glasna da bi bila velika.
Poruka praznika
Praznik braće Makaveja nije samo uspomena na mučeništvo – to je poziv na unutrašnju čvrstinu. Poziv da ne prodamo sebe za komfor, da ne pogazimo savest zarad mira, i da ne izdajemo svoje vrednosti čak ni kada nas to mnogo košta.
Jer upravo tada – kada je najteže – vera pokazuje koliko je jaka.
