Moja prijateljica nije imala porodicu. Teško se razbolela i molila me za 6.000 dolara. Taj novac mi je bio neophodan, ali sam joj ga dala da bih joj spasla život. Zaklela se da će mi vratiti, ali je nestala.
Devet godina kasnije, čula sam da se vratila. Otišla sam kod nje spremna na svađu, ali sam se ukočila kada sam je videla. Nosila je elegantno odelo i izgledala je potpuno drugačije od osobe koju sam nekada poznavala. Skoro sam se onesvestila kada sam ušla u njenu kuću. Unutra sam zatekla sav nameštaj iz svojih snova — moderan, luksuzan, vrhunskog dizajna. Sve je izgledalo kao iz časopisa o enterijeru.
I ona se potpuno promenila. Rekla mi je da je posle operacije napustila grad kako bi započela novi život. Vredno je radila, učila i na kraju postala partner u uspešnoj advokatskoj firmi. Sada se vratila u rodni grad da pokrene novi startap — i, što je još važnije, da mi se zahvali što sam joj spasla život.
Rekla mi je da proverim svoj bankovni račun. Kada sam to uradila, ostala sam zatečena: prebacila mi je 60.000 dolara kao znak zahvalnosti. Slomila sam se i zagrlila je, sa suzama koje su mi tekle niz lice. Taj novac je došao u trenutku kada mi je bio najpotrebniji. Tek sam se razvela, bila emotivno iscrpljena i u očajnoj finansijskoj situaciji.
Rekla mi je da nikada nije zaboravila ono što sam učinila za nju. Zapravo, vraćanje tog duga bilo je jedna od glavnih pokretačkih snaga njenog uspeha.
izvor: brightside.me
