Obasjana svetlošću izlazećeg sunca, plavičasta voda Irskog mora je treperavo svetlucala, odajući prizor kao iz bajke. Neveliki talasi su milovali uzanu šljunkovitu obalu, iza koje su se uzdizale visoke i nepristupačne stene. Nedaleko odatle, prostirale su se travnate livade, prepune sitnog cveća. Po čitavom pejzažu naizmenično su se smenjivali okruglasti brežuljci i oštri, stenoviti vrhovi.
Na tom priobalnom delu Irskog mora, priroda je bila prepuna kontrasta. Idilični, pitomi predeli u vidu travnatih, zelenih pašnjaka, opkoljavale su uspravne, gromadne litice, sa čijih vrhova je pucao pogled na nepregledne horizonte. Na samo nekoliko hektara zemlje, priroda je ponudila svu svoju raskoš, u vidu ustalasanog mora, travnatih padina i divljih, kamenih vrhova. Neverovatan sklad prisutnih boja, od nebesko plave do prolećno zelene, predstavljalo je sliku koja ostavlja trajnu uspomenu.
Sem niskih, trnovitih žbunova i ponekog usamljenog bora, na tom prostoru nije bilo drugog drveća. Voćnjaci i šume su ono što je najviše nedostajalo stanovnicima nevelikog sela Golden Vejl, udaljenog samo kilometar ili dva od obale mora. Ispod kristalno čistog i sunčanog neba najbolje su uspevale masline, čijim uzgajanjem i prerađivanjem su se meštani i bavili. Voće su nabavljali iz obližnjeg Arklova, dok su povrće sami uzgajah u privatnim baštama ili u staklenicima.
Golden Vejl je bilo jedno od onih mesta koje su njegovi mlađi stanovnici napuštali, da bi živeli u većim gradovima. Samo pojedini su ostajali u roditeljskim kućama i posvećivali se tradicionalnim porodičnim poslovima.
Emili Votson je bila jedna od onih koji su odlučili da svoj život trajno vežu za Golden Vejl. Iako je imala želju da se preseli u Dablin, radi studiranja i kasnijeg zaposlenja, srce joj je naložilo da ostane tu gde se rodila, gde su joj živeli otac i majka, kao i Dženi, njena najbolja, nerazdvojna drugarica.
