Znala je da to nije bilo njeno jedino razočaranje, ali je definitivno bilo ono koje je prelilo čašu. Marijani nije preostalo ništa drugo nego da raskine vezu sa njim.
– Uh, kada samo pomislim koliko sam se trudila u poslednje vreme, da uskladim sve svoje obaveze sa njegovim slobodnim vremenom. Znaš da sam vodeći menadžer u kompaniji, ali sam uzela godišnji odmor iako se moj direktor tome protivio, kako bih imala više vremena. Entoni je rekao da će ga i on uzeti, a sada…
– Hoćeš li da dođeš kod mene na kafu da se ispričamo dok se Entoni ne vrati?
Stela je znala da je njena prijateljica veoma neraspoložena i da bi u nastupu besa mogla svašta da kaže Entoniju. Kako je i sama prekinula dugogodišnju vezu znala je koliko strpljenja i volje je potrebno da dvoje ljudi, koji su se nekada voleli, ostanu prijatelji.
– Ne, hoću da ga sačekam i da mu kažem sve šta mislim o njemu. A za to vreme ću da spakujem sve svoje stvari iz njegovog stana i nakon razgovora da odem.
– Možda bi trebalo barem malo da se smiriš i da…
– Mislim da sam do sada bila veoma smirena i to mi ništa nije vredelo.
– Priseti se samo šta si ti meni govorila kada sam ja raskidala vezu sa Alanom – podsetila ju je Stela.
– Ah, znam – Marijana je nakon tih njenih reći pokušala da u sebi utiša bes. – Možda si u pravu, trebalo bi da se smirim. A uostalom to što ste ti i Alan sada bolji prijatelji nego što ste bili momak i devojka, mi baš upravo to govori.
– Pokušaj da razgovaraš sa njim u miru i da odeš u miru -posavetovala ju je.
– Pokušaću – poslušala je njen saveL – Idem da spremam stvari, to će mi pomoći da izbacim bes iz sebe.
– Čujemo se. javi mi se.
– Hoću, Čujemo se – rekla je Marijana i prekinula vezu.
