Imam trideset godina i verenasam za Pavla već godinu dana. Ili sam bar tako mislila. Naša veza je izgledala dobro — barem na društvenim mrežama i na porodičnim proslavama. Prijatelji su govorili da smo savršen par, a roditelji su prestali čak i da pitaju kada je venčanje, jer je datum bio određen — septembar. Haljina je bila naručena, mesto plaćeno, a burme skoro izabrane.
Upoznali smo se preko zajedničkih prijatelja u novogodišnjoj noći. Pavle mi je odmah zapao za oko – bio je visok, imao je taj prelepi osmeh i šarm koji je bio kao magnet. Počeli smo da razgovaramo, onda smo se ponovo sreli, i posle mesec dana, znala sam da sam zaljubljena. Rekao je da oseća isto. I mislim da je zaista osećao… neko vreme.
Nešto se promenilo u poslednjih nekoliko meseci. Pavle je često isključivao telefoni nije se javljao kada bih ga zvala. Navodno je bio na poslu posle radnog vremena, ali sam po njegovom tonu mogla da zaključim da laže. Sve češće sam gledala njegove poruke, pokušavajući da uhvatim nešto u njegovom pogledu…
Ovo putovanjena more sa grupom prijatelja trebalo je da bude trenutak resetovanja. Pauza, vreme da budemo zajedno. Samo mi, zvuk talasa i još nekoliko ljudi koje smo poznavali godinama. Trebalo je da bude smeha, hladnog piva i bosih šetnji po pesku. Nisam očekivala da ću se sa tog vikenda vratiti kao potpuno drugačija žena.
Nisam očekivala da ću se sa tog vikenda vratiti kao potpuno drugačija žena. Foto: Shutterstock
Videla sam ga iz daljine
„Dušo, zar ne ideš sa nama na piće?“ upitala sam.
– Idi sa devojkama , ja ću biti sa momcima i popiti pivo – odgovorio je Pavle, ne skidajući pogled sa telefona.
Na trenutak sam se uspaničila. Nekada bi sve ostavio samo da bi bio blizu mene, a sad…
„Naravno“, lažno sam se osmehnula. „ Vidimo se kasnije, onda?“
Bilo je prelepo veče na plaži. Smejali smo se i pili vino iz flaše. Ali nisam mogao da se koncentrišem . Stalno sam gledala u put, tražeći njegovu siluetu.
Posle dva sata mi je bilo dosta.
„ Idem rano u krevet “, rekala sam prijateljima. „Boli me glava.“
Ušla sam u svoju sobu i sela na balkon. A onda sam ga ugledala.
Pavle. Moj verenik. Šetao je obalom mora. Sa ženom. Njihove siluete bile su previše vidljive u sumraku – nije bilo potrebno naprezati oči da bi se videlo da se drže za ruke. Ona je nešto govorila, a on se smejao. Onda su stali. Približili su se jedno drugom. Nestali su u vodi.
Smrzla sam se. Srce mi je lupalo kao da će iskočiti iz grudi. Na trenutak sam pomislila da možda nije on. Da sam nešto pogrešila. Ali ne. Način na koji je hodao, način na koji je zabacivao kosu – previše sam ga dobro poznavala.
Zgrabila sam telefon. Ruke su mi se tresle. Napravila sam fotografije. Tri. Jednu mutnu, ali dve veoma jasne. Njegovu siluetu, njenu, njihove ruke isprepletene kao u nekom prokletom filmu.
Zgrabila sam telefon. Ruke su mi se tresle. Napravila sam fotografije Foto: Shutterstock
Istina me je oborila s nogu
Pavel me je lagao. Pavel me je izdao, prošlo mi je kroz glavu čim sam otvorila oči.
„Jesi li dobro spavala?“ upitao je, naginjući se da me poljubi u obraz.
Odmaknula sam se. Izgledao je iznenađeno.
„ Moramo da razgovaramo o nečemu “, reklasam tiho, trudeći se da mi glas bude stabilan.
Izašli smo na terasu. Duvao je lagan povetarac, ali sam osetila samo drhtanje ruku.
„ Šta si radio juče ujutru? “ upitah jednostavno, gledajući ga u oči.
Pogledao me je zbunjeno. Ali samo na sekundu.
„Bio sam sa momcima. Znaš“, rekao je, mirno kao i uvek. Previše mirno.
Nisam odgovorila. Samo sam otključao telefon i pokazao mu fotografiju.
Videla sam kako mu krv polako nestaje sa lica. Kako je zurio u fotografiju. Kako je spustio glavu. Koliko je dugo ćutao.
„Violeta..“ počeo je tiho, kao da skuplja snagu. „Ja… i ja sam veren za nju .“
„Šta?“ pitala sam.
„ Nisam hteo da se ovako završi… “ nastavio je. „Sve se zakomplikovalo. Nisam hteo da te povredim…“
Više nisam mogla ni da čujem njegove reči. Ništa nije bilo važno. Pavle. Čovek koga sam volela. Čovek kome sam verovala. Bio je veren sa drugom. Ja sam bila druga žena. Ili jedna od njih dve.
Nisam mogla da progovorim ni reč. Stajala sam tamo, kao okovana. Samo jedna rečenica mi je odjekivala u glavi: „I ja sam veren za nju.“
„ Nisam hteo da se ovako završi… “ nastavio je. „Sve se zakomplikovalo. Nisam hteo da te povredim…“ Foto: Shutterstock
Ja sam bila ta druga
„ Poznajem Violetu tri godine “, počeo je. „Bili smo zajedno pre nego što sam upoznao tebe. U početku sam mislio da nije ništa ozbiljno, da ćemo raskinuti. Ali nismo. A onda si se ti pojavila. I… sve se pomešalo.“
„Pomešalo?“ ponovio sam. „To nisu prljave čarape u fioci, Pavle.“ Bolje da si me prevario sa muškarcem, bar ne bih mogla ovoliko da se ljutim”.
Zaćutao je. Hteo je nešto da kaže, ali je oklevao.
„ Imao sam vas obe “, konačno je rekao. „I zaista… zaista volim i tebe i nju. Ali nisam znao kako da završim sa njom. Ni sa tobom.“
– Da li ona zna za mene?
Nije odgovorio. Ali njegova tišina je sve govorila. Nije znala. Ustao sam.
„ Želim da je upoznam “, rekao sam. „Reći ću joj sve.“
Tako je i bilo. Poslala sam joj poruku, videle smo se i sve sam joj objasnila. Malo je reći da je bila u šoku. Osatvile smo ga obe.
Na poslu, niko nije znao šta se dogodilo. Nisam objašnjavala, samo sam rekla da je venčanje otkazano.
