Česlav Miloš (polj. Czesław Miłosz, 30. jun 1911, Šetejnije ? 14. avgust 2004, Krakov) je poljsko?američki pesnik, prozni književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.
Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Sudirao je u Viljnusu polonistiku i pravo. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Krakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1949. poljske vlasti mu oduzimaju pasoš, a on uspeva da ode u politički azil na zapad, prvo u Francusku, a od 1961. u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Kasnih devedesetih vraća se u Poljsku.
Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji.
U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.
„Dolina reke Ise“ je autobiografsko delo u kome opisuje detinjstvo.
Još jedna bilješka
Česlav Miloš (polj. Czesław Miłosz; Šetejnje, 30. jun 1911 — Кrakov, 14. avgust 2004), bio je poljsko—američki pesnik, prozni književnik, esejista i prevodilac. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1980.[1]
Rođen je u malom mestu u Litvaniji u plemićkoj porodici. Studirao je u Vilnjusu. Upisao je polonistiku, studirao mesec dana i prešao na pravo, ali je i dalje sarađivao sa polonističkim književnim kružocima. U Parizu je kao stipendista boravio od 1931. gde se upoznao sa novim pravcima u književnosti. Tada je prvi put sreo svog rođaka, francuskog pesnika, metafizičara i kabalistu, Oskara Vladislava Miloša de Lubiča. Drugi njegov boravak u Parizu – školske 1934/35. bio je za njega mnogo značajniji. Po povratku iz Pariza radi u Radio—Vilnjusu 1936/37. kada su ga nacionalisti izbacili zato što je pravio emisije o Belorusima i Jevrejima. Dobija posao u Radio—Varšavi, gde upoznaje svoju buduću suprugu Janjinu Dlusku, ali i neke pesnike. Posebno mu je blizak Ježi Andžejevski. Ratno vreme provodi u Varšavi, odakle 1944. odlazi u slobodni Кrakov. Jedno vreme posle rata radi kao poljski diplomata u SAD. Godine 1950. za katolički Božić poljske vlasti mu oduzimaju pasoš. Zahvaljujući tadašnjem ministru inostranih poslova Modžejevskom, odnosno, njegovoj supruzi Nataliji, pasoš mu je vraćen. U leto 1950. izabran je za sekretara Poljske ambasade u Parizu. Dana 15. februara 1951. napustio je ambasadu i zatražio politički azil od francuskih vlasti. Izvesno vreme proveo je u poljskoj „Кulturi“, a potom je s porodicom živeo u malom mestu kraj Pariza. Godine 1961. pozvan je da radi, najpre kao gostujući profesor u SAD. Predavao je književnost na Univerzitetu Berkli. Ranih devedesetih vraća se u Poljsku.
Sebe je uvek prvenstveno smatrao pesnikom, i to hermetičkim pesnikom za malobrojnu čitalačku publiku, potom esejistom, a najmanje romanopiscem. Svoje najpoznatije delo, zbirku antistaljinističkih eseja „Zarobljeni um“, napisao je 1953. Ono mu je donelo veliku popularnost. U esejima je, kako je često pominjao, govorio ono što nije mogao da kaže u poeziji.
U svojim poznijim delima bio je blizak Aleksandru Vatu i temi katastrofizma. Iskazivao je zabrinutost za sudbinu kulture i pisao je pesme bez određenog sadržaja inspirišući se primitivnom i varvarskom kulturom. Bavio se i temom umetnika u egzilu.
„Dolina reke Ise“ je autobiografsko delo u kome opisuje detinjstvo.
Dela
Кompozicija (Кompozycja 1930)
Putovanje (Podróż 1930)
Poema o zaustavljenom vremenu (Poemat o czasie zastygłym, 1933)
Tri zime (Trzy zimy, 1936)
Spasenje (Ocalenie, 1945)
Zarobljeni um (Zniewolony umysł, 1953)
Osvajanje vlasti (Zdobycie władzy, 1953)
Svetlo dana (Światło dzienne, 1953)
Dolina reke Ise (Dolina Issy, 1955)
Poetski traktat (Traktat poetycki, 1957)
Rodbinska Evropa (Rodzinna Europa, 1959)
Кralj Popjel i druge pesme (Кról Popiel i inne wiersze, 1961)
Druga Evropa (1964)
Začarani Gučo (Gucio zaczarowany, 1965)
Snoviđenja nad zalivom San Francisko (Widzenia nad Zatoką San Francisco, 1969)
Mesto bez imena (Miasto bez imienia, 1969)
Istorija poljske književnosti (1969)
Privatne obaveze (Prywatne obowiązki, 1972)
Odakle Sunce izlazi i gde zalazi (Gdzie słońce wschodzi i kędy zapada, 1974)
Car Zemlje (Emperor of the earth, 1976)
Ulrova zemlja (Ziemia Ulro, 1977)
Vrt nauka (Ogród nauk, 1979)
Deca Evrope i druge pesme (1980)
Himna o biseru (Hymn o perle, 1982)
Svedok poezije (The Witness of Poetry, 1983)
Neobiđena zemlja (Nieobjęta ziemia, 1984)
Od mojih ulica (Zaczynając od moich ulic, 1985)
Hronike (Кroniki, 1987)
Šira okolina (Dalsze okolice, 1991)
Potraga za domovinom (Szukanie ojczyzny, 1992)
Na obali reke (Na brzegu rzeki, 1994)
Metafizička pauza (Metafizyczna pauza, 1995)
Savremene legende (ratni eseji) (Legendy nowoczesności (Eseje wojenne), 1996)
Život na ostrvima (Życie na wyspach, 1997)
Pas beskućnik (Piesek przydrożny 1997)
Miloševa abeceda (Abecadło Miłosza, 1997)
Drugačija abeceda (Inne abecadło, 1998)
Međuratno putovanje (Wyprawa w dwudziestolecie, 1999)
To (To, 2000)
Orfej i Euridika (Orfeusz i Eurydyka 2003)
Za vreme putovanja (O podróżach w czasie (2004)
Reference
„Czeslaw Milosz Facts”. The Nobel Prize. Pristupljeno 28. 1. 2019.
