Dragica je bila najlepša u Jugi, a onda se udala preko slike iz novina: Otišla vozom na drugi kraj sveta i nikad se nije vratila

Prva međunarodna takmičenja u lepoti počela su da se održavaju u periodu između dva svetska rata, u vremenu kada je čovečanstvo još uvek nosilo duboke ožiljke Velikog rata. Svet je bio iscrpljen, moralno i materijalno razoren, gladan nečega što će mu vratiti veru u život, nadu u budućnost i osećaj da harmonija i dalje mogu postojati. Upravo u tom kontekstu, lepota je dobila novu, gotovo spasonosnu ulogu — smatralo se da ona može da zaleči rane, da objedini narode i ponovo probudi optimizam.

Iako često u senci velikih svetskih centara, i tadašnja Kraljevina Jugoslavija imala je svoje predstavnice lepote, žene koje su plamtile harizmom, elegancijom i prirodnim šarmom. Njihova pojava nije prolazila nezapaženo — naprotiv, bile su predmet interesovanja domaće i strane javnosti, a njihove sudbine često su imale gotovo filmski tok.

Izbor za Mis Jugoslavije zvanično je započeo 1926. godine, a već u prvim godinama iznedrio je niz žena koje su obeležile jedno vreme i jedan društveni ideal.

Jedna od najistaknutijih lepotica predratnog perioda bila je Dragica Ugarković, službenica Direkcije železnica, žena iz naroda, čija pojava svedoči o tome da glamur nije bio rezervisan samo za pozornice i visoko društvo. Lentu Mis Jugoslavije ponela je 1933. godine, a iste te godine našla se i u najužem izboru za najlepšu devojku Evrope, na prestižnom takmičenju održanom u Parizu.

Za tadašnje standarde, to je bio izuzetan uspeh — kako lični, tako i nacionalni.

Kriterijumi lepote u tom periodu znatno su se razlikovali od današnjih. Na ceni je bila raskošna, ali prirodna lepota, skladne crte lica, držanje, maniri i otmenost ponašanja. Estetske intervencije nisu postojale, a prirodnost se podrazumevala, za razliku od savremenog doba u kojem je često dovedena u pitanje.

Mnoge misice tog vremena postajale su medijske senzacije, deo tadašnjeg džet-seta, pa čak i preteče današnjih starleta — ali sa sasvim drugačijom društvenom percepcijom. Slava je nosila prestiž, ali i veliku odgovornost.

Upravo o toj nagloj promeni sudbine pisao je autor teksta objavljenog 1935. godine u časopisu „Panorama“, postavljajući pitanje da li izbor za mis nužno donosi i sreću:

„Zar nema primera da izabrana lepotica, do juče skromna činovnica ili daktilografkinja, zbog te preterane slave, koja dolazi odjednom, ne postaje nemirna, izbačena iz koloseka dotadašnjeg života u haos pohvala i komplimenata…“

Novinar podseća da mnoge izabrane misice nisu dočekale Holivud niti bajkovitu sudbinu, već da je malo onih koje su u životu zaista uspele. Među retkima koje su ostvarile više od prolazne slave, navodi se upravo Dragica Ugarković.

Nakon takmičenja, Dragica je zapala za oko milioneru iz Meksika, poreklom sa ovih prostora. Kako otkriva „Panorama“, upoznao ju je preko fotografije objavljene u američkim novinama — prizor koji danas deluje gotovo neverovatno, ali je tada bio dovoljan da započne životna prekretnica.

Ispod crno-bele fotografije na kojoj vidimo Dragicu na železničkoj stanici, sa buketom cveća u rukama, pred put na drugi kraj planete, stajao je upečatljiv natpis:

„Brak na osnovu slike iz novina.“

Ponudu za brak prihvatila je gotovo odmah, ostavivši iza sebe dotada uspešnu karijeru i poznati život.

Da li je njena sreća bila „varljiva“, kako se tada pisalo, ostalo je nepoznato. No, dileme koje su postavljane tridesetih godina prošlog veka ostale su aktuelne i danas. Lepotice se i dalje udaju za milionere, izbori za mis se i dalje održavaju, a slava — nekad traje pet minuta, nekad pet decenija. Uglavnom, ipak, ovo prvo.

Zanimljivo je da je upoznavanje putem fotografije u 21. veku daleko učestalije nego ikada pre. U digitalnoj eri, ono je često i jedini način da se pronađe srodna duša, iako nosi bezbroj izazova i razočaranja. Ipak, ostaje pitanje: šta je ljubav ako u nju ne uđe i poneki rizik?

Pre Drugog svetskog rata, takmičenja u lepoti bila su namenjena devojkama sa velikim snovima o karijeri na filmu i pozorištu. Iz tog perioda svakako se najviše istakla slovenačka glumica Ida Karavanja, poznatija kao Ita Rina, jedna od prvih jugoslovenskih filmskih diva.

Ovo je i prilika da se podsetimo prve Mis Jugoslavije, takođe Slovenke — Štefice Vidačić, koja je 1927. godine ponela ne samo nacionalnu, već i titulu Mis Evrope, ostavivši neizbrisiv trag u istoriji lepote na ovim prostorima.