Džefri je bio profesor, a nikad nije ni diplomirao! Na sumnjiv način postao milioner: Zbog ovih detalja niko ne veruje da se ubio u ćeliji

“Nisam seksualni predator, ja sam ‘prestupnik‘“, rekao je Džefri Epštajn za Njujork post 2011. godine. „To je razlika između ubice i osobe koja ukrade đevrek.“

Ovog puta, optužen je da je vodio „ogromnu mrežu“ podvođenja maloletnih devojaka za seks. On se tom prilikom izjasnio da nije kriv.

U novembru 2025. godine, oba doma Kongresa SAD su ogromnom većinom odobrila Zakon o transparentnosti dosijea Epštajna. Ubrzo nakon toga, predsednik Donald Tramp je potpisao zakon kojim se nalaže Ministarstvu pravde da do 19. decembra objavi sve svoje dosijee iz krivičnih istraga koje su sprovedene protiv Epštajna.

Neki, ali ne sav, materijal je objavljen na dan isteka roka, a bilo je i naknadnih objavljivanja tokom narednih nedelja.

Nije jasno da li je saga sada došla do potpunog objavljivanja svih dokumenata. Zamenik državnog tužioca Tod Blanš rekao je da objavljivanje 30. januara predstavlja „kraj veoma sveobuhvatnog procesa identifikacije i pregleda dokumenata“.

Ali aktivisti, uključujući i neke opozicione demokrate, tvrde da je odeljenje zadržalo previše dokumenata bez odgovarajućeg obrazloženja.

Materijal koji su američke vlasti do sada stavile u javnost bacio je svetlo na život pokojnog finansijera i njegovog visokoprofilnog kruga, piše BBC.

Rođen i odrastao u Njujorku, Epštajn je predavao matematiku i fiziku u gradu u privatnoj školi Dalton sredinom 1970-ih. I sam je studirao fiziku i matematiku na univerzitetu, iako nikada nije diplomirao.

Kaže se da je otac jednog od njegovih učenika bio toliko impresioniran da je povezao Epštajna sa višim partnerom u investicionoj banci Bear Sterns sa Vol Strita.

Bio je partner tamo u roku od četiri godine. Do 1982. godine osnovao je sopstvenu firmu – J Epstein and Co.

Kompanija je upravljala imovinom klijenata vrednom više od milijardu dolara (800 miliona funti) i postigla je trenutni uspeh. Epštajn je ubrzo počeo da troši svoje bogatstvo – uključujući i vilu na Floridi, ranč u Novom Meksiku i navodno najveću privatnu kuću u Njujorku – i družio se sa poznatim ličnostima, umetnicima i političarima.

„Poznajem Džefa 15 godina. Sjajan momak“, rekao je Tramp za časopis New York za profil o Epštajnu 2002. godine. „Veoma je zabavno biti sa njim. Čak se kaže da voli lepe žene koliko i ja, a mnoge od njih su mlađe.“

„Nema sumnje – Džefri uživa u svom društvenom životu.“

Predsednik će kasnije reći da su se njih dvojica posvađali početkom 2000-ih, godinama pre nego što je Epštajn prvi put uhapšen. On je dosledno negirao bilo kakvu krivičnu dela u vezi sa Epštajnom.

Bela kuća je saopštila da je Tramp jednom izbacio Epštajna iz svog kluba „pre nekoliko decenija jer je bio gmizavac prema svojim zaposlenima“.

Sam Tramp je rekao da je Epštajn „krao“ mlade žene koje su radile u njegovom spa centru na plaži Mar-a-Lago.

„Kada je to uradio, to je bio njegov kraj.“

Pored Trampa, poznato je da je Epštajn zadržao i niz drugih poznatih prijatelja, kao što su bivši predsednik Amerike Bil Klinton, glumca Kevina Spejsija i Krisa Takera koje je vodio u Afriku privatnim avionom napravljenim po meri. Neuspešno je pokušao da kupi časopis „Njujork“ sa tadašnjim filmskim producentom Harvijem Vajnštajnom 2003. godine – iste godine kada je donirao 30 miliona dolara Univerzitetu Harvard.

Takođe je bio prijatelj sa britanskim političarem Piterom Mandelsonom – prijateljstvo zbog kojeg je, kako je Mandelson rekao, zažalio, i koje ga je koštalo posla ambasadora u SAD 2025. godine. Mandelson će kasnije podneti ostavku i u Laburističkoj partiji.

Uprkos nekim poznatim prijateljstvima, Epštajn se takođe trudio da zadrži svoj život privatnim, navodno izbegavajući društvene događaje i večere u restoranima.

Izlazio je sa ženama poput pobednice Mis Švedske Eve Anderson Dubin i Gislen Maksvel, ćerke izdavača Roberta Maksvela, iako se nikada nije oženio.

Da je Džefri bio “ledeni breg” govorili su svi koji su ga poznavali, često ponavljajući: “Ono što vidite nije ono što dobijete.”

Godine 2005, roditelji četrnaestogodišnje devojčice rekli su policiji na Floridi da je Epštajn zlostavljao njihovu ćerku u svojoj kući u Palm Biču. Policijska pretraga imanja pronašla je fotografije devojčica po celoj kući.

Majami Herald je izvestio da njegovo zlostavljanje maloletnih devojčica datira godinama unazad.

„Ovo nije bila situacija ‘on je rekao, ona je rekla‘“, rekao je šef policije Palm Biča, Majkl Rajter, novinama.

Ovo su bile „žene“ u pedesetim godinama i jedan „on“ – i sve „žene“ su u osnovi ispričale istu priču.“

„Nikada nije bio tajanstven u vezi sa devojkama“, rekao je kolumnista Majkl Volf za časopis New York za članak iz 2007. godine, dok se slučaj protiv Epštajna kretao kroz sud.

„U jednom trenutku, kada su počeli njegovi problemi, razgovarao je sa mnom i rekao: ‘Šta da kažem, volim mlade devojke.’“ Rekao sam mu tada: „Možda bi trebalo da kažete: ‘Volim mlade žene‘.“

Međutim, tužioci su 2008. godine sklopili dogovor sa menadžerom hedž fonda.

Izbegao je federalne optužbe – koje su mu mogle rezultirati doživotnom robijom – i umesto toga dobio je 18-mesečnu zatvorsku kaznu, tokom koje je mogao da ide na „radni odmor“ u svoju kancelariju 12 sati dnevno, šest dana u nedelji. Pušten je na uslovnu slobodu nakon 13 meseci.

Majami Herald je izvestio da je federalni tužilac Aleksandar Akosta sklopio sporazum o priznanju krivice, sakrivajući obim Epštajnovih zločina i okončavajući istragu FBI-ja o tome da li je bilo više žrtava ili više moćnih ljudi koji su učestvovali. List je to opisao kao „sporazum veka“.

Akosta je podneo ostavku u julu 2019. zbog skandala, iako je branio svoje postupke kao garanciju konačno neke zatvorske kazne za Epštajna.

Od Godine 2008, Epštajn je bio naveden kao osoba trećeg nivoa u registru seksualnih prestupnika u Njujorku. To je bila doživotna oznaka, što je značilo da se smatralo da je u visokom riziku od ponovnog počinjenja prestupa.

Ali Epštajn je zadržao svoju imovinu i sredstva nakon osude.

U decembru 2010. godine, Endru Mauntbaten Vindzor – treće dete Elizabete II, koja je tada bila poznata kao princ Endru – fotografisan je u Central parku u Njujorku sa Epštajnom, što je izazvalo kontroverzu.

U intervjuu za BBC u novembru 2019. godine, Endru, koji je poznavao Epštajna od 1999. godine, rekao je da je 2010. godine otišao u Njujork da prekine njihovo prijateljstvo. Rekao je da žali što je boravio u kući finansijera dok je bio tamo i da je time „izneverio stranu“.

Endru je ostao u kontaktu sa Epštajnom duže nego što je ranije priznao, prema imejlovima iz 2011. godine koji su se pojavili godinama kasnije. Usred naknadne senzacije, Endruu su oduzete kraljevske titule 2025. godine.

Epštajnova tužiteljka, Virdžinija Roberts – koja je postala poznata kao Virdžinija Đufre – tvrdila je da je bila primorana na seks sa Endruom početkom 2000-ih kada je imala 17 godina.

Endru je kategorično negirao seks sa njom i rekao je da se ne seća da su zajedno fotografisali par u Londonu.

Ali 2022. godine, platio je milione gospođi Đufre kako bi rešio tužbu koju je podnela, u kojoj se navodi da ju je seksualno zlostavljao.

Epštajn je uhapšen u Njujorku 6. jula 2019. godine nakon što se vratio iz Pariza svojim privatnim avionom.

Tužioci su navodno tražili oduzimanje njegove vile u Njujorku, gde su se dogodili neki od njegovih navodnih zločina.

Epštajn je uvek negirao bilo kakvo nezakonito delo i izjasnio se da nije kriv po optužbama protiv njega.

Nakon što mu je sud odbio kauciju, bio je zadržan u njujorškom Metropolitanskom popravnom centru. U julu je nakratko odveden u bolnicu zbog onoga što se naširoko navodilo kao povrede vrata – o čemu ni zatvorski službenici ni njegovi advokati nisu zvanično komentarisali.

Na njegovom poslednjem suđenju Nakon pojavljivanja pred sudom 31. jula, postalo je jasno da će provesti godinu dana u zatvoru, a suđenje ne bi trebalo da bude ranije od leta 2020. Tužioci su rekli da ne žele odlaganje i da je brzo pokretanje suđenja u javnom interesu.

Epštajn se nikada nije suočio sa suđenjem.

Džefri Epstajn je umro 10. avgusta 2019. godine u zatvorskoj ćeliji u Njujorku, a zvanični izveštaj njujorškog islednika presudio je da je uzrok smrti samoubistvo vešanjem. U trenutku smrti, čekao je suđenje za federalne optužbe za seksualnu trgovinu maloletnicama.

Prema obdukciji, Epstajn se obesio u svojoj ćeliji u Metropoliten korekcionom centru. Njegova smrt izazvala je brojne sumnje i teorije zavere zbog niza propusta u obezbeđenju, uključujući neispravne kamere i zanemarene zatvorske protokole.

Epstajnov tim advokata osporio je zvaničan zaključak o samoubistvu, a patolog kojeg su angažovali sugerisao je mogućnost davljenja. Nakon smrti, sve optužbe protiv njega su odbačene

Nakon Epštajnove smrti, njegova bivša devojka, Gislen Maksvel, dospela je u centar pažnje.

Uhapšena je u julu 2020. u svojoj osamljenoj vili u američkoj državi Nju Hempšir zbog sumnje da je pomagala Epštajnu u zlostavljanju maloletnica tako što je pomagala u regrutovanju i pripremanju žrtava za koje se znalo da su maloletne.

U decembru 2021. godine, porota u Njujorku proglasila ju je krivom po pet od šest tačaka optužnice, uključujući i najtežu optužbu – trgovinu maloletnikom u svrhu seksualne seksualne aktivnosti. Osuđena je na 20 godina zatvora, što znači da bi šezdesetogodišnjakinja mogla da provede ostatak života iza rešetaka.

Navodno je Maksvel, obrazovana na Oksfordu, upoznala Epštajna sa mnogim svojim bogatim i moćnim prijateljima, uključujući Bila Klintona i Endrua.

Prijatelji su rekli da iako je romantična veza Maksvela i Epštajna trajala samo nekoliko godina, ona je nastavila da radi sa njim dugo nakon toga.

U sudskim dokumentima, bivši zaposleni u vili Epštajnovih u Palm Biču opisali su Maksvela kao upravnika kuće, koja je nadgledala osoblje, upravljala finansijama i služila kao koordinator društvenih poslova.

U profilu za Vaniti fer objavljenom 2003. godine, Epštajn je rekao da Maksvel nije bila plaćena zaposlena, već njegov „najbolji prijatelj“.

Tokom suđenja, tužioci su tvrdili da je Maksvel vređala i pripremala mlade devojke da bi ih Epštajn zlostavljao. Ali nakon osude, Maksvel je izrazila pokajanje, rekavši: „Najveće žaljenje u mom životu je što sam ikada upoznala Džefrija Epštajna.“

„Ali danas se na kraju ne radi o Epštajnu“, nastavila je. „Na meni je da budem osuđena, a žrtve da mi se same obrate na sudu. Vama kažem: žao mi je zbog bola koji ste doživeli. Nadam se da će vam moja osuda, zajedno sa mojim surovim zatvaranjem, doneti mir.“

Maksvelovi advokati su se žalili na presudu, tvrdeći da nikada nije trebalo da bude suđena za svoju ulogu u ovoj šemi. Vrhovni sud SAD je na kraju odbio zahtev.