Bila je uverena u to da će joj s njim biti divno. Pre svega zato što će prisiliti sebe da zaboravi na uzdržanost i prepustiće se uživanju u spontanoj aferi. Pokušala je da ga zamisli u kožnoj odeći i… očvrsnule su joj bradavice, a uzbuđenje je prostrujalo njenim telom. Posle četrdesetak minuta vožnje stigla je u gradić Krenberi, u kojem su meštani, omamljeni suncem, sedeli ispred kuća igrajući šah i domine. Džasinda je polako vozila uzanim ulicama pozdravljajući prolaznike. Svi su je ovde poznavali. Krenberi je bio njeno tajno sklonište, mirna luka, mesto u koje se sklanjala kad je želela da pobegne od svakodnevnih obaveza.
Zaustavila se ispred lepe, ali zapuštene kuće. Jednom će se, čvrsto je odlučila, pobrinuti da to zdanje dobije pristojniji izgled. Dosad je uspela da renovira samo garažu, čija je vrata upravo otvarala. Zamirisalo je na drvo, boju i metal. Volela je taj miris.
Neki se ljudi opuštaju plivajući ili čitajući, neki u brzoj vožnji, a Džasinda je obožavala da obrađuje drvo. Bilo joj je zadovoljstvo da ga oblikuje posmatrajući kako od običnih dasaka ili oblica nastaju upotrebni predmeti. Bila je veoma vesta u tome, umela je da pripremi sirovo drvo za obradu i da od toga napravi čak i komade nameštaja, koje je potom brižljivo lakirala. Nije joj bilo teško da radi iako su joj ruke ponekad bile pune žuljeva. Osetila je piljevinu pod nogama i nasmešila se. Kad je prošlog puta bila ovde, žurila je na večeru s ocem, pa nije uspela da počisti. Nije volela da laže, ali ni ocu nije htela da otkrije razlog svog kašnjenja. Njemu se ne bi svidelo kad bi saznao da je za kupovinu ove kuće i zemlje oko nje potrošila gotovo polovinu svote koju joj je majka ostavila.
Kad je proverila da li je u radionici sve u redu, pregledala je nedovršeni ram za stolicu, koja će, kad bude završena, podsećati na devojačke usne. Tu stolicu pravila je za svoju spavaću sobu.
