Ćutke je ustala i pošla. Kada se mladić izgubio i zatvorio vrata za sobom, ona se sa divljenjem osvrte oko sebe, jer je apartman zaista delovao elegantno. Sve je bilo namešteno sa ukusom i stilom, čak pomalo raskošno. Ona za tren sa setom pomisli na prostoriju u kojoj je zajedno sa Nikom provela prošlu noć, pomislivši koliko su ponekad luksuz i bogatstvo u pravoj nesrazmeri sa srećom njihovog vlasnika. Ali, o tome sada nije vredelo razmišljati.
Uzdahnula je i pažljivije osmotrila apartman koji je bio u zelenim i nežno ljubičastim nijansama. U jednom uglu se nalazio starinski bar sa izgraviranim astečkim kalendarom. Na zidovima je bilo nekoliko interesantnih grafika sa motivima iz meksičke istorije. Ogromna staklena vrata pred njom su se bešumno otvorila i našla se na prostranom balkonu prepunom cveća sa koga je „pucao” pogled na pučinu.
Lagano se vratila i videla da se pored bara prolazi u kuhinju, zatim je sledilo kupatilo, a na kraju hodnika, sa obe strane, ulazilo se u dve prostrane spavaće sobe. Gotovo sa strahom je stala ispred velikog zidnog ogledala i namrštila se. Bila je u prašnjavoj odeći, razbarušene kose, košulje izvučene iz pantalona… delovala prilično jadno.
Iako nije imala odeću, odlučila je da se bar okupa, pošto joj se činilo da na sebi nosi tonu prašine. Pripremila je brzo sve što je potrebno i sa uzdahom zadovoljstva spustila se u kadu punu tople, mirišljave vode. Za trenutak je zatvorila oči, prepuštajući se uživanju. U tom trenutku, želela je da zaboravi pešačenje po suncu, iskežena lica Pedra Garsije i njegovih „bandidosa”, strah koji je osećala u trenucima kada se pitala hoće li ikada više videti svoj grad i prijatelje koje voli.
