Ja (35) sam izgubila muža kada je moja ćerka Eva imala samo 2 godine. Godinama kasnije upoznala sam Stiva. Eva ga je zavolela i zvala ga je „tata“.
Na dan našeg venčanja, tokom proslave, Eva me je povukla za haljinu i šapnula:
„Mama, pogledaj tatinu ruku! Ne želim novog tatu!“
Okrenula sam se i, na svoj užas, ugledala trag karmina na rukavu Stivove snežno bele košulje. Boja je bila skarlet crvena — nijansa koju ja nikada ne nosim.
Suočila sam ga s tim, ali je rekao da umišljam, da je to naše venčanje, da grlimo puno ljudi i primamo čestitke. Ipak, nešto mi nije dalo mira.
Kasnije te večeri primetila sam ženu koju nisam poznavala — nosila je isti karmin kakav sam videla na Stivovom rukavu. Pošla sam za njom i zatekla svog „novog“ muža kako je strastveno ljubi u toaletu — baš na dan našeg venčanja.
