Ja sam farmaceut i ovih 6 lekova ne bih dala dragim ljudima: Neželjeni efekti razaraju organizam, a zavisnost se lako stekne

U vremenu u kojem je svako „sam sebi doktor”, lako je posegnuti za tabletom pri prvoj tegobi. Glavobolja? Analgetik. Tuga? Antidepresiv. Kašalj? Sirup. Bol u leđima? Opet lek. I sve se to dešava bez razmišljanja, često bez konsultacije sa lekarom, a još češće bez čitanja uputstva čiji nas sadržaj uglavnom i zbuni i uplaši.

Farmaceutkinja Debora Grejson iz Velike Britanije upozorava da milioni ljudi godinama uzimaju terapije koje im više nisu potrebne, trpeći ozbiljne posledice. Oni se, kako kaže, „zarobe“ u dugotrajnom uzimanju lekova bez nadzora, bez jasnog plana i bez razumevanja rizika.

Njena iskustva, kao i dramatične ispovesti pacijenata koji su se godinama borili sa zavisnošću od analgetika, sirupa za kašalj ili antidepresiva, pokazuju koliko je problem postao rasprostranjen — gotovo epidemijski.

Grejson napominje da svaki pacijent mora povremeno da preispita svoju terapiju sa lekarom i proveri da li mu je i dalje neophodna.

A ovih 6 lekova, smatra ona — i mnogi drugi farmaceuti — rizični su kada se koriste bez jasnog nadzora.

Opioidni analgetici deluju snažno i brzo — što ih čini i veoma opasnim. Često se propisuju kada je bol jak, ali problem nastaje kada pacijent nastavi sa njihovom upotrebom i nakon što više nisu neophodni.

Opioidi se u telu metabolizuju u jedinjenja slična morfinu i vezuju za receptore koji regulišu bol i zadovoljstvo. Tako dolazi do naglog olakšanja — ali i do stvaranja zavisnosti.

Dugotrajna upotreba:

• podiže toleranciju (potrebna je sve veća doza da bi se postigao isti efekat)
• remeti prirodnu reakciju tela na bol
• izaziva ozbiljne simptome apstinencije: nemir, preznojavanje, bolovi, mučnina, nesanica

Mnogi ljudi upadaju u začarani krug „glavobolja–tableta“, ne shvatajući da im glavobolja nastaje upravo zbog prekomerne upotrebe analgetika.

Statini su lekovi koji spašavaju život mnogima — ali nisu za svakoga, niti za doživotnu upotrebu.

Najčešći neželjeni efekti:

• bolovi u mišićima
• izrazit umor
• sklonost upalama
• povećan rizik od dijabetesa tipa 2

U ređim slučajevima mogu izazvati rabdomiolizu — opasno razaranje mišićnog tkiva, što može dovesti do otkazivanja bubrega.

Grejson upozorava da se terapija statinima mora prilagođavati riziku pacijenta, što uključuje kontrolu krvi, jetre i procenu rizika preko QRISK3 kalkulatora.

Antidepresivi su važni i često spasonosni lekovi. Ali problem počinje kada terapija postane beskonačna, bez kontrole i bez pregleda.

Rani neželjeni efekti:

• mučnina
• nesanica
• glavobolje

Dugoročni:

• povećanje telesne mase
• povišen šećer u krvi
• hormonski poremećaji
• smanjen libido
• seksualna disfunkcija koja ponekad ostaje i posle prekida leka

Najveća opasnost su simptomi povlačenja. Mnogi pacijenti veruju da im se depresija vraća, a zapravo su to:

• vrtoglavica
• osećaj „strujnih udara“ u glavi
• anksioznost
• razdražljivost

Zbog toga se antidepresivi nikada, ali nikada, ne smeju naglo prekidati.

Često se propisuju za neuropatski bol. U praksi — previše često. Zbog visokog rizika od zavisnosti, proglašeni su kontrolisanim supstancama u mnogim zemljama.

Neželjeni efekti:

• jaka pospanost
• gubitak koncentracije
• vrtoglavica
• povećanje telesne mase

Simptomi povlačenja mogu biti ozbiljni, uključujući i ubrzan ili nepravilan rad srca. Zato se terapija mora smanjivati postepeno.

Iako brže od svega smiruju ekcem i druge upale kože, njihova dugotrajna upotreba dovodi do:

• stanjivanja kože
• pucanja kapilara
• infekcija
• pojave zavisnosti kože od steroida
• Najopasnija komplikacija je TSW (topical steroid withdrawal), kada koža nakon prestanka terapije postaje bolna, crvena i izrazito osetljiva. Pacijenti se tada vraćaju kremama — i tako ulaze u začarani krug iz kog je teško izaći.

6. Lekovi za žgaravicu (inhibitori protonske pumpe)

To su lekovi koje mnogi uzimaju mesecima, pa i godinama — iako su prvobitno namenjeni za kratkoročnu upotrebu.

Dugoročno mogu izazvati:

• nedostatak vitamina B12
• nedostatak magnezijuma
• probleme sa pamćenjem
• povećan rizik od preloma kostiju
• poremećaje crevne flore

Zbog „rebound efekta”, kada se terapija prekine, gorušica se privremeno vraća još jače, pa pacijenti misle da „moraju da nastave“.

Pacijenti danas lako steknu zavisnost — ne samo fizičku, nego i psihološku.
A iz zavisnosti najteže izlaze oni koji veruju da lekovi nikome ne mogu da štete.

Farmaceutkinja Grejson, kao i mnogi stručnjaci, poručuje:

„Nijedan lek nije bezopasan. Ako terapiju uzimate duže nego što je planirano — razgovarajte sa svojim lekarom.“

To je najjednostavniji i najbezbedniji korak koji svako može da preduzme.