Ja sam na porodiljskom odsustvu s dvoje djece. Moj muž je često govorio da se ja ovdje samo odmaram. Predložila sam mu da živi moj život jedan dan. Pristao je.
Otišla sam u 9 ujutro. Kada sam se vratila, kuća je bila uredna, djeca nahranjena i večera spremna. Osjećala sam se kao najgora supruga i majka ikada!
Ali onda sam primijetila minđušu svoje svekrve na tepihu. Nadam se da je moj muž naučio lekciju, jer je morao pozvati nju kao hitnu ispomoć.
Bonus:
Morala sam odvesti svoju kćerku kod zubara.
Morala sam odvesti svoju kćerku kod zubara. Naravno, sva djeca se boje zubara — iskreno, i ja se bojim. Morala sam je psihički pripremiti za to.
Rekla sam joj sve: da uopšte ne boli, obećala odlazak u igraonicu i dodatnu kuglu sladoleda. Ponavljala sam to sve ponovo baš prije nego što smo ušli u zgradu. Moja kćerka se čak razvedrila i počela govoriti da je više nije strah jer je ona sada velika djevojčica.
Dolazimo u ordinaciju i baš u tom trenutku neko dijete počinje toliko jako vrištati da sam i ja doslovno poskočila. Na tren sam poželjela i sama pobjeći.
Onda me moja kćerka pogleda kamenog lica, uzdahne i kaže:
„Duguješ mi 2 kugle sladoleda i jedan Kinder. Pa šta čekaš? Idemo.“
