Prošlo je osam godina od njene poslednje posete. Tada su
ona i Doris bile šesnaestogodišnjakinje. Najstarija sestra nije
htela da pođe s njima, jer je bila na studijama i smatrala je da je
prerasla porodične odmore čak i u glamuroznoj vili, koja je
pripadala ljubavnici jednog kralja.
S vremenom je vila propadala.
Kad je kralj umro, Sandri su ostala samo sećanja na njega u
njihovom nekadašnjem ljubavnom gnezdu. Ostala je sama i više
nije mogla da pozove svog ljubavnika kad je trebalo nešto
popraviti. Kuća je bila stara, ali odolela je olujama, jakim zimama,
čak i zemljotresima.
Kreč je posiveo na zidu niz koji se slivala kišnica. Na krovu je
nedostajalo nekoliko crepova. Bilo je pukotina po zidovima kroz
koje je rastao korov. Da vila nije na tako dobrom mestu i u
predivnom okruženju, renoviranje se ne bi isplatilo.
Imanju je pripadao i deo obale, a u stenama je izdubljen
bazen s toplom vodom, u kojem se moglo kupati i zimi.
More ju je mamilo, ali znala je da je voda početkom marta
hladna za kupanje. Fiona je želela samo vruć čaj od nane i udoban
krevet. Ujutro će prošetati, gaziće bosa po pesku i skvasiće
stopala u vodi. Onda će šesti kraj bazena s toplom vodom i
pustiće da voda odnese sva uzburkana osećanja, kao i očajničku
nadu da će se Mark pojaviti i da će sve opet biti kao pre…
Ali to je pusti san, jer ona nikad Marka ne bi opterećivala
brigama i strahom. Znala je šta radi kad je odlučila da mu
pomogne da prebrodi krizu. Doživela ga je kao slomljenog čoveka,
koji je plakao i tugovao za onim što je izgubio. Ostala je uz njega u
njegovim najcrnjim trenucima, a otišla je pre nego što se
probudio da ne bi morao s njom da se suoči.
