Nešto kasnije Ajša se stresla kad je čula Rahmana kako viče na
Nadin. Sad će mi ona biti pravi neprijatelj, pomislila je. Pošto nije
znala o čemu je reč, nije znala ni kako da se ponaša u toj situaciji.
Svukla je haljinu i krenula prema mestu koje joj je Rahman
pokazao. Tu je odmah osetila tlo pod nogama. Površina jezera
svetlucala je na suncu, u blizini je čula dečji smeh. Iznenadila se. Ovde
nije očekivala decu.
Kada je poslednji put čula radosne dečje glasove? Davno, dok su
Jasmin i ona bile male. I tada se Ajša usuĎivala da se smeje samo s
rukom preko usana da ne bi privukla paţnju…
Gde li je Jasmin? Samo da je živa…
Poţelela je da se pridruţi deci i da tako odvrati sumorne misli. Ali
verovatno ni tamo ne bi bila dobrodošla. Zato se uvila u peškir koji joj
je Nadin ostavila na steni i otišla je u šator. Nadala se da tamo neće
sresti Nadin.
Začudjeno je zastala na ulazu. Tako luksuzan i romantičan
ambijent nije očekivala. Udobna garnitura za sedenje s mnogo jastuka,
prostran krevet presvučen svilenom posteljinom i toplim prekrivačem
za hladne pustinjske noći…
Nizak sto bio je bogato postavljen, ali ona posle šoka zbog
davljenja nije imala apetit. Da li je Nadin zaista ţelela da se Ajša
udavi?
Iscrpljena svime što joj se dešavalo u poslednja 24 sata, obukla se
i legla je na jastuke, obuzeta mislima o noći koja joj predstoji.
