Posle očeve smrti i saznanja da njegov kapital nije dovoljan da modemizuje fabriku ventila u Alti, odlučio je da polovinu deonica proda očevom i sada svom partneru, Diksonu. Smatrao je da poznaje tog čoveka i da može da se pouzda u njega, kako je to i otac činio.
Tako je uradio i stvari su tekle bez problema. Godinama su dobro sarađivali, da bi u poslednje vreme Mejson osetio pritajeni otpor i oporost u glasu svoga partnera kada su razgovarali o poslu. Osećao je da se nešto dešava, ali nije znao šta. Postao je pažljiviji i posle nekog vremena shvatio da je taj čovek bolesno ljubomoran na njega i rad njegove fabrike u Džeksonu.
Nije tome pridavao pažnju, uveren da će sve proći i da će se vratiti stari dani sloge i razumevanja. A onda je gradom procurila vest da se njegova sestra Ana zabavlja sa Diksonovim sinom, Edgarom.
Na njegovo čuđenje, dugogodišnji partner i mladićev otac to nije mogao da podnese. Pokazivao je otvorenu netrpeljivost u odnosu na Anu, sve grublje se ponašao prema njemu kao da su rivali, a ne dugogodišnji partneri. Mladost stručnost i svetla budućnost bili su na Mejsonovoj strani, što, kako se čini, njegov poslovni partner jednostavno nije mogao da podnese. Postao je pohlepan i otvoreno pokazivao da fabriku želi samo za sebe.
I pored svega Mejson je sve ignorisao. Reagovao je tek kada su njihove međusobne nesuglasice počele da se odražavaju na posao. Neko vreme je razmišlao šta da preduzme, a onda je, najviše zbog Ane, doneo odluku da Diksonu proda svoj udeo u fabrici, novac uloži u drugo preduzeće u Džeksonu i odseli se iz Alte.
Imao je trideset i četiri godine i sve te stvari loše su delovale na njega. Sada se osećao umorno, iscrpljeno i staro. Godinama je radio svakog dana, nije išao na odmore i na izlete kao što su to radili ljudi njegovih godina. Zato je rešio da promeni sve i nastavi u drugoj sredini.
