Andrea je bila veoma umorna i iscrpljena. Pojma nije imala koliko je dugo vežbala. Robert ju je upisao i na časove plesa, dikcije i glume. Morala je sve to da zna da bi nastupala na koncertima. Nadala se da će makar danas, u nedelju moći da se odmori i naspava. Međutim, morala je da prisustvuje nekoj zabavi u Robertovom letnjikovcu. Svom ocu je dugovala makar toliko. Tada se oglasilo zvono na vratima. Pitala se ko je tako poranio.
-Tvoj otac me je zamolio da te odvezem u letnjikovac – Konor je izgovorio bez pozdrava.
-Hoćeš da kažeš da si samo zato došao? Baš si ljubazan.
-To je ideja tvog oca. Ja znam da imaš dovoljno novca i da si mogla platiti i taksi – nije bio mnogo ljubazan.
Stisnula je usne, ne znajući da li joj Konor prebacuje zbog visokog džeparca. Kakve veze ima Konor Vajtmor s tim? – Nisam ni mislila da uzimam taksi – pravdala se. – Ne volim da bacam novac.-Zaista? Baš me zanima šta radiš s novcem koji dobijaš? Nije važno, to je tvoja stvar – stisnuo je usne. – Moja briga je da te odvedem u letnjikovac i trebalo bi da se što pre spremiš…U redu – odgovorila je i oklevala da ga pozove unutra. Znala je da je dnevna soba u neredu, jer je sinoć završavala haljinu. No, nije mogla ni da ga ostavi da čeka pred vratima. – Uđi, hoćeš li? Bojim se… – zaćutala je. Zašto da mu se pravda i izvinjava? – Skuvaću ti kafu, ili, možda, hoćeš ono piće koje sam ti pre neki dan obećala?
-Može piće, hvala.
-Hoćeš li da se sam poslužiš? – otišla je da se spremi, jer je znala da je Konorovo vreme dragoceno. Imala je neki poseban odnos prema Konoru. Nije mogla da kaže da joj se sviđa, ali joj je veoma stalo do njegovog mišljenja o njoj. Svaki put kad je već klonula od umora, kad je hvatalo beznađe i sumnja u sebe, pomislila bi na njega i šta bi rekao, i nastavljala novom snagom. Želela je da mu dokaže da je sposobna za sve.
-Gotova sam. Nadam se da nisi dugo čekao – vratila se.
Konor ju je gledao zadivljeno. – Nisam verovao da na svetu postoji žena koja može tako brzo da se spremi – priznao je.
Oh, kakva izjava, Konore , nasmejala se. – Izvini zbog nereda, ali sinoć sam bila krojačica.
Još više je raširio oči. – Ti umeš i da šiješ? Tvojim talentima očigledno nema kraja – nije želeo da bude sarkastičan, mada je tako zvučalo. Andrea ga nije dobro razumela i odmah je planula. – E, pa, gospodine lični sekretare, da ti nešto kažem. Da nisam naučila da šijem, ne bih imala šta da obučem. Ljudi kod kojih sam živela su mi uzimali svaki cent… – zaćutala je, jer nije htela više da se žali. Konor će pomisliti da je zato i došla da traži oca. Zbog novca isključivo.
