Ljubav, a ne vezanost: Kako je to kada volimo bezuslovno?

Ljubav nema granica, nema oblika i uslova.

Kada bismo mogli to razumeti, ne bismo imali potrebu gledati tužne filmove uz pretrpavanje čokoladom i sladoledom, valjajući se u samosažaljenju.

Najfatalniji ubica veza je vezanost. Ova neugodna mala stvar ispočetka se prikriva „ljubavlju“, a kasnije se iskazuje u vidu ljubomore i potrebitosti, piše The spirit science.

Vezanost je takođe poznata kao ko-zvisnost, čini da verujemo kako ne možemo živeti bez osobe koju volimo. A to stavlja i njih i nas u opasan kavez. Kada tako duboko “volimo” mi zaboravljamo važnost sebe i svojih potreba, jer je osećaj ugađanja našoj najmilijoj osobi tako dobar.

Kada volimo bezuslovno, bol vezanosti ne može uticati na nas. Voleti bezuslovno je prihvatanje svega što jest. Kad ne možemo prihvatiti nekoga onakvim kakav jest, pokušavamo ga promeniti, a sebe uveravamo kako mi sami znamo najbolje. To je često početak otrovnih odnosa.

Nije lako sačuvati pravu ljubav i ne dopustiti da se pretvori u vezanost, ali ovde su 3 najbolje čuvane tajne kako to ostvariti pre nego što bude prekasno, s jednom pomoćnom – koja dolazi kao zaključak.

1. Zapitajte se šta ste osećali prvih nekoliko dana nakon susreta s voljenom osobom

Ako se ne možete setiti tog osećaja i iskustva, to bi trebalo posmatrati kao znak upozorenja. Kada prvi put iskusimo”ljubav” s određenom osobom, imamo ogroman osećaj slobode i sreće. Naša osetila postaju pojačana, cenimo život, sve je “onako baš kako treba biti”.

Važno je da zapamtite kako ste se osećali bez te osobe, u fizičkom smislu. Važno je da se pokušate setiti kako je ta zaljubljenost uticala na vašu zahvalnost za život, samo kad bi i pomislili na tu posebnu osobu.

1. Ljubav je večna, nemerljiva

Kada istinski volimo nekoga, to bi trebalo biti bezgranično. Trebamo biti u stanju voleti nekoga toliko celovito da nas i sama pomisao na tu osobu zadovolji.

Kada postanemo vezani za nekoga mi celo vreme žudimo za prisutnošću te osobe. Čak i ako znamo gde se ona nalazi – to nam nije dovoljno. A to je opasno.

Nakon što saznamo i prihvatimo da ljubav nema kraj, da se može osetiti između svetova, preko okeana, onda ćemo shvatiti važnost omogućavanja slobode i prostora. Ne samo voljenoj osobi, nego i samom sebi.

1. Bezuslovna ljubav je definicija prihvaćtnja nesavršenosti

Bezuslovna ljubav shvata da ništa nije savršeno, ali ta nesavršenost je savršenstvo. Vezanost je super kritična, osuđujuća, kontrolorska i ozbiljna. Ako ste se ikada uhvatili kako donosite odluke umesto vaše voljene osobe i/ili joj držite predavanje o promeni ili kako ne ispunjava vaša očekivanja – vi ste na putu prema patnji.

Bezuslovna ljubav nikada ne postaje vezanost. Ona sve prihvata i voli, čak i čudni mali prst na nozi ili krivi zub. I tragove sna ujutro i miris doručka, zvuk ptica i način na koji se ona nosi sa svojim problemima, način na koji plače ili način na koji se živcira kada nešto ne ide kako treba.

Bezuslovna ljubav je strpljiva i ljubazna i saosećajna u svim životnim područjima. Daje prostor i zadržava prostor. Ona voli sve što jest, sve što je bilo i sve što će ikada biti.

Poslednja tajna je najvažnija – i nikad je ne treba zaboraviti.

1. Bezuslovna ljubav je sveobuhvatna

Znači, mora uključiti i vas. Ne smete zalevati tuđi vrt pre nego što zalijete svoj vlastiti. Bezuslovna ljubav nije moguća bez ljubavi prema sebi i bez prihvatanja sebe. Pre propovedi učenja bezuslovne ljubavi, morate se uzeti u obzir kao deo ove sveobuhvatne ljubavi.

Integracija bezuslovne ljubavi ima moć osloboditi čovečanstvo od mnogih vezanosti, ima sposobnost isceljivanja rana i daje život kroz ljubav.

Prevela: Suzana Prnjak za atma.hr

Izvor: atma