Čitajte besplatno ispod ;-)
U sandučetu je zatekla koverat sa imenom MHKILENI u gornjem uglu. Stigao je. dakle, ček sa majčinim životnim osiguranjem. Treba da ga preda Hauardu.
Ali, neće videti Ilauarda! Naravno, samo nekoliko narednih dana. Neka pričeka.
Kako da mu objasni svoj odlazak? Već je mogla da vidi njegovo zgranuto lice. da čuje njegov glas: „Nisam dobro razumeo. Šta to smeraš?”
Plašila se susreta s njim. Moraće da se iskrade iz grada, jer inače nikad neće ni otići. Pod pritiskom Hauardovih razložnih, trezvenih pitanja, splasnuće kao probušen balon. Prikloniće glavu pred njegovom zastrašujućom logikom. Niko nije bio u stanju da joj izazove osećaj krivice i nedostatak zahvalnosti, kao Hauard.
Ušla je u toplu sobu i besno zbacila čizme, a zatim sručila u fotelju i raširila maločas kupljene novine.
„NESTALA ČUVENA IGRAČICA!” pročita odsutno. „Menadžer Kristi Bel izjavljuje daje zamorena. Potreban joj je mir i odmor. Čak i slava iscrpljuje, kaže
on…”
Džejn Ijutito zagunda i baci novine na kauč. Nije imala vremena za koještarije, niti saosećanja za neku naduvenu. razmaženu divu. Prvo je valjalo da se pozabavi sopstvenim jadima da obrazloži svoje nameravano odsustvovanje iz „Elbert elektronika”.
Šta da im kaže? Da je bolesna? Ne. Onda, šta? Istinu? Ali koju istinu? O bekstvu. O odluci da kupi pristojne haljine i priušti sebi provod kojeg će se sećati čitavog života, kad god joj čamovanje kraj Hauarda postane neizdržljivo.
Kako je besmislena izgledala njena zamisao, oblikovana rečima. Plitka, detinjasta, neodgovorna.
Onda je telefon počeo da zvoni. Džejn se ukočila.
