Melisa je sedela između Leonida i veoma mlade i lepe devojke, plavili očiju i upadljivo bledog tena. Imala je elegantnu haljinu, a oko vrata skupu dijamantsku ogrlicu, istu kao i minđuše i narukvica. Sve je na njoj bilo odabrano s ukusom i delovala je veoma prefinjeno i otmeno. Melisa je zapamtila da je devojka prilikom upoznavanja rekla da se zove Selena Demopulos i to je bilo sve što je o njoj znala.
I svi ostali bili su odeveni elegantno i otmeno. Večernje toalete i drago kamenje blistali su na sve strane i Melisa shvati da su svi i veoma bogati i veoma moćni. Bio je to pravi skup elite i ona se u jednom trenutku zapita šta uopšte tu traži, osećajući se kao uljez, kao da joj tu nije mesto.
Ona je gledala njih, a oni su gledali u nju.
Posmatraju me kao da me sažaljevaju, zaključila je. Verovatno me već unapred smatraju sledećom Leonidovom žrtvom.
Osećala se užasno.
Da je mogla da pobegne, tog trenutka bi ustala i nikad se više ne bi vratila.
Večera je bila izvanredna. Mediteranski specijaliteti od plodova mora i hladno, crno vino sa Krfa, učinili su da atmosfera postane manje zategnuta, čak, opuštena.
Dok je jela, u nekoliko navrata je na sebi osetila Leonidove ispitivačke poglede, ali se pravila kao da ih ne primećuje, jer nije želela s njim da otpočinje nikakav razgovor, plašeći se da će se i taj, kao i svi ostali između njih, završiti na način koji joj neće odgovarati.
Osećala se nesigurno i neraspoloženo. Cme misli su je sve više obuzimale i posle večere je ustala, nameravajući da izvesno vreme sama šeta obalom, da bi se sabrala i malo smirila.
Kad je iza sebe začula tihe korake, okrenula se i sačekala. Iznenadila se kad joj je prišla devojka koja je za vreme večere sedela pored nje.
