Mihailo je otišao na zabranjeno ostrvo gde živi najizolovanije pleme na svetu: Čim je kročio nogom pokajao se, ono što mu se desilo ledi krv u žilama

OstrvoSeverni Sentinel dom je izolovanog naroda Sentinelci, a Indija strogo zabranjuje posetiocima približavanje ostrvu kako bi zaštitila autohtono pleme i sprečila potencijalno opasne susrete.

Dolazak tamo nije bio običan jednodnevni izlet. Poljakov je proveo dane istražujući plimu, vreme i morske uslove, i ovo zapravo nije bio njegov prvi pokušaj. Dva puta je ranije pokušao da stigne do ostrva, ali oba puta nije uspeo.

29. marta 2025. godine konačno je krenuo da otplovi do ostrva u malom čamcu na naduvavanje sa vanbrodskim motorom. Nakon otprilike devet sati na moru, Poljakov je stigao do severoistočne obale ostrva Severni Sentinel. Prvo je osmotrio područje dvogledom, ali nikoga nije video, a zatim je nakratko sišao na obalu i snimio snimak.

Ostao je na ostrvu samo oko pet minuta pre nego što se vratio na svoj čamac, gde je ostao na obali još oko sat vremena, pokušavajući da privuče pažnju ostrvljana, ali nije dobio odgovor.

Pre nego što je krenuo, Poljakov je bacio limenku dijetalne kole u ​​vodu kao ono što je očigledno nameravao da ponudi Sentinelcima. Zatim se vratio ka glavnim ostrvima, ne uspevši da uspostavi kontakt koji je očekivao.

Putovanje je moglo da se tu završi, da ga lokalni ribari nisu videli kada se vratio na plažu Kurma Dera i prijavili vlastima šta su videli. Nekoliko dana nakon iskrcavanja na ostrvo Severni Sentinel, Poljakov je uhapšen u Port Bleru.

Policija je zaplenila njegov GoPro snimak, koji je potvrdio da je ušao na zabranjenu teritoriju, i optužen je za kršenje indijanskih zakona koji zabranjuju strancima da se približavaju ostrvu. Policija ga je stavila u pritvor dok se slučaj istražuje, a suočava se sa mogućnošću nekoliko godina zatvora ako bude osuđen.

Ograničenja oko ostrva Severni Sentinel su tu prvenstveno da bi se zaštitili same Sentinelce. Indijska vlada je proglasila celo ostrvo i okolno priobalno područje od pet kilometara plemenskim rezervatom, sa politikom „oči na, ruke dalje“ koja poštuje odluku zajednice da ostane izolovana. Vlada kaže da je ova politika zaustavila sve kontakte i ekspedicije na ostrvo.

Jedna od najvećih zabrinutosti je nešto što posetioci mogu doneti, a da toga nisu ni svesni. Pošto su Sentinelci imali tako malo kontakta sa spoljnim svetom, mogu imati malo ili nimalo imuniteta na uobičajene bolesti poput gripa ili malih boginja. Organizacija Survival International upozorila je da čak i jedan susret može izložiti zajednicu bolestima koje bi se mogle brzo proširiti među stanovništvom, zbog čega se držanje stranaca podalje smatra pitanjem preživljavanja.

Postoji i veoma realna opasnost za svakoga ko ignoriše ograničenja. Sentinelci su više puta jasno stavili do znanja da ne žele da se stranci približavaju njihovom ostrvu i branili su se lukovima, strelama i drugim oružjem kada bi ljudi prešli tu granicu.

Godine 2006, dva ribara čiji je čamac doplovio do ostrva izgubila su život. Godine 2018, američki misionar Džon Alen Čau takođe je izgubio život nakon što se ilegalno iskrcao tamo pokušavajući da uspostavi kontakt.

Zato je indijska vlada umesto toga odlučila da nadgleda ostrvo iz daljine, ostavljajući zajednicu na miru, politika koja štiti i njihovo zdravlje i njihovo pravo da odluče da li žele kontakt sa spoljnim svetom. Za zajednicu koja očigledno želi da bude ostavljena na miru, naizgled bezopasna poseta može izložiti Sentinelce nepoznatim bolestima, a istovremeno dovesti u opasnost i posetioca.

Ostrvo Severni Sentinel ostaje jedno od retkih mesta gde radoznalost može imati ozbiljne posledice. Da li biste ikada želeli da posetite ovako izolovano mesto ili mislite da je neka mesta bolje ostaviti netaknuta?